Arhimedovoj „Eureci“ nije mogao da naškodi ni surovi rimski vojnik koji ga je ubio, niti zaborav srednjeg veka. Eureka, potpuno „obična“ reč stekla je status besmrtnosti, jer ju je u pravo vreme izrekao jedan od najmudrijih i najpametnijih ljudi svetske istorije…
Sinonim je za nešto vredno, novo, neobično važno, neočekivano i spasonosno rešenje...
Takođe, sinonim je i za velikog starogrčkog naučnika Arhimeda, koji je uzbuđen i usplahiren zbog velikog otkrića do kojeg je došao, izašao potpuno nag na ulice Sirakuze i kao pomahnitao trčao vićući „Eureka!“.
To što je genijalni mislilac „neprimereno“ obučen jurcao kroz masu iznenađenih sugrađana iz sicilijanskog grada samo je „posebni“ dodatak izuzetnom životnom i naučnom delu. Savremenim rečnikom rečeno -„šlag na tortu“.
Ujedno, pokazatelj je nepredvidivosti, značaja i zagonetnosti ljudske misli koja uporno, uz sve prepreke, pokreće čovečanstvo.
Arhimed je, inače, za sve savremenike bio čudak koji se bavio „tamo nekim stvarima“. To što je rešavao fizičle i matematičke probleme i dolazio do epohalnih otkrića, malo koga je suštinski interesovalo…
Kada su, naime, Rimljani napali Sirakuzu (Sicilija), Arhimed se lično angažovao u odbrani svog grada. Na razne načine je, putem svojih pronalazaka, zagorčavao život Rimljanima. Po hroničarima, Arhimed je bio prava napast za surovu rimsku silu. Kao da su njegovi sugrađani tek tada shvatili ko im je savremenik. Po nepisanom pravilu – suviše kasno.
Mnogo manje razumevanja prema takvom neobičnom savremeniku imali su rimski vojnici na čelu sa komandantom Marselom. Izgleda da je, po svemu sudeći, u pitanju bila najobičnija osveta za sve pretrpljene muke koje je Rimljanima naneo starogrčki „zanesenjak“.
Nikada izgovorene Arhimedove reči („Ne diraj moje krugove“) odjekivale su kroz vekove i još uvek odjekuju, jer se veoma dobro znalo šta je veliki um mislio i šta su mu značili ti tako važni krugovi. Takođe, veliki naučnik je veoma dobro znao šta svako njegovo otkriće znači ljudskoj civilizaciji, bez obzira na svo nerazumevanje koje je od te iste civilizacije dolazilo.
Opominjuće i sablažnjujuće deluje pretpostavka i pitanje šta bi sve još u nauci bilo otkriveno da se tome nije isprečio mač kojim je odrubljena Arhimedova glava, ako je već poznato da poprilično njegovih pronalazaka nije sačuvano…
Veliki rimski govornik Ciceron, sa prilične vremenske distance od Arhimedove smrti, shvativši o kakvom velikom čoveku se radi, proveo je itekako mnogo vremena u potrazi za Arhimedovim grobom na Siciliji.
Ciceron se, posle pronalaska groba, iznenadio što na Arhimedovom nadgrobnom spomeniku nije pisalo nikakvo ime. Umesto imena su bila urezana geometrijska tela…
Inače, Rimljani su, želeći da sve prepouste zaboravu, zabranili žiteljima Sicilije da posećuju naučnikov grob. Nisu, naime, mogli da oproste niti zaborave sve ono šta im je Arhimed činio u ratu. Čini se da je u ljudskoj civilizaciji oduvek bilo pojava nalik najviše poznatoj "kulturnoj revoluciji" koja je u 20. stoleću zadesila Kinu.
Birajući, na kraju, da li da na sopstvenom grobu ostane ime ili ono što mu je bilo najvažnije, veliki naučnik je odabrao nauku koju su bolje nego bilo šta, kada je on u pitanju, personifikovali upravo – valjak i lopta. Z. M.
Нема коментара:
Постави коментар