FINEAS GEJDŽ - OD ZLOSREĆNE SUDBINE DO ANALA MEDICINSKE NAUKE

Kada je jednog septembarskog dana 1848. godine uzorni nadzornik Vermontske železnice Fineas Gejdž doživeo tešku tragediju na poslu, nije ni u snu mogao da pretpostavi šta će da se desi. Bio je to put od zlosrećne sudbine do anala medicinske nauke.

Naime, trenutak nesmotrenosti koštao ga je neverovatne povrede, koju je preživeo. Ostatak života, iako je pretekao posle gotovo nezamislive nesreće - da mu šest kilograma teška, 2,5 santimetra debela i 90 duga šipka probije glavu i izleti kroz nju nekoliko metara dalje, ostavivši ga posle boravka u bolnici bez jednog oka i dva velika ožiljka-na čelu i temenu, tvrde naučnici, Fineas je bio neko sasvim drugi, sasvim promenjen čovek, ni nalik pređašnjem.
Od odgovornog radnika, kolege, roditelja i supruga, parohijana koji je služio na čast svojim sugrađanima, fizički sasvim oporavljen i funkcionalan, postao je oličenje neodgovornosti i zla, sklon svemu onome čega se u prethodnom životu gnušao…Poživeo je još 13 godina.
Saznavši za ovaj, u najmanju ruku neobičan slučaj, dr Harlou je pet godina kasnije od porodice zatražio odobrenje da još jednom ispita ovu neverovatnu priču. Gejdžova lobanja je poslužila za najneverovatnija medicinska istraživanja i smeštena u Vorenovom medicinskom muzeju anatomije na Harvardu.

Gejdžova lobanja i šipka naći će se na naslovnoj stranici uglednog naučnog časopisa „Science“, u kojem je i objavljena studija o njemu tri naučna tima: sa Harvarda, Univerziteta u Ajovi i Salk instituta iz San Dijega. Preciznim snimcima naučnici su dokazali da je šipka oštetila značajne delove Gejdžovog čeonog režnja, čime su 1944.godine potvrđene pretpostavke da je upravo ovaj deo mozga odgovoran za moralno razmišljanje i društveno ponašanje.
Nauka će, dalje, utvrditi da čeoni režanj kod čoveka zauzima trećinu mozga, dok kod šimpanze, na primer- tek šestinu. Kao i da ljudi sa najmanjim čeonim režnjem imaju ograničen način života, prevashodno vođen instinktima.

Poremećaj funkcionisanja čeonog režnja, u kojem je smešteno sve ono što zovemo nečijim karakterom rezultira oslabljenim moralom, brojnim socijalno devijantnim sklonostima, ali i , recimo, nesposobnošću apstraktnog razmišljanja, empatije, poremećajem koncentracije, pamćenja, nemirom-sve do psihoza: manije, opsesivno-kompulzivnog poremećaja, bulimije, depresije…
Neverovatan napredak medicinske nauke rezultirao je brojnim dokazima da su glavni uzroci poremećaja funkcije čeonog režnja (koji ima ključnu ulogu u određivanju karaktera) nepravilne životne navike: „Po mom mišljenju, posledice načina života i ishrane na naše čeone režnjeve su na kraju krajeva daleko značajniji od njihovog uticaja na bolesti srca, rak, osteoporozu, bubrežnu insuficijenciju i sve druge degenerativne bolesti zajedno. Mozak zaslužuje prvenstvo u zaštiti kada shvatite da je to mesto iz koga potiče KVALITET našeg života“- sažeće rezultate bezbroj studija jedan od najuglednijih lekara današnjice dr Nil Nidli u svom kultnom delu „Zakoni zdravlja i izlečenja“.
Glavu, a posebno čeoni režanj treba čuvati od povreda, ali ga značajno mogu „povrediti“ i droga, lekovi, nikotin, alkohol, kofein, toksične hemikalije, loša i neadekvatna ishrana, hipnoza, preterani uticaj televizijskog programa, agresivna muzika…-uglavnom sve ono čemu se, najčešće, svojevoljno izlažemo, ne hajući za dugoročne posledice.  Ž. Ž.