"Predvodnik i stado" je arhetipski, gotovo, simbol svih zabeleženih vremena...
Kao što je „posvećeni predvodnik stada“ veoma često vrhunski manipulator i beskrajni lažov, isto tako, sa druge strane, zna da bude i iskreni zagovornik svega onoga što tom istom stadu savetuje i govori - fanatik i opsenar najfantastičnijih pogleda, beskrajno posvećen svojim suludim idejama i zabludama.
Sa druge strane, stado, kao što je poznato, „voli“ iluziju i u njoj, dok za nečim drugim (paradoks) čezne, skoro nikada ne prepoznaje ništa osim onoga što toliko dugo, navodno, priželjkuje - istine.
Takođe, stado voli, kada je podgovoreno, da upre prstom na drugo stado (uzajamno) i da, pronalazeći mu najgore mane, svali na njega, gotovo, arhetipsku krivicu.
Ipak, makar iz nemoći, „stado“ zna da bude i osvetoljubivo zbog neostvarlvosti obećanog i "veličanstvenog" cilja, kao i zbog, na vreme, neprepoznate prevare ili zablude. Tada ono, od siline nemoćnog besa, ne pita mnogo ko je zapravo kriv ili odgovoran...
Nije redak slučaj da se predvodnik izmakne i prepusti stado svojoj sudbini. Ono tada ostane na vetrometini, izdano, nasamareno, poniženo...
Poigravanjem ljudskim sudbinama, neznanjem, podilaženjem najdubljim, najnižim i najzamućenijim strastima, primeri su iz života mnogih „stada“ i mnogih njenih predvodnika. Takvo poigravanje zna da otvori, kao i mnogo puta u istoriji, pandorinu kutiju. A kada se ona, napokon, otvori, a opsena kao kula od karata počne da se ruši, nikakva iluzija, obmana, poluistina ili laž ne mogu da vrate točak vremena unazad... Z. M.
Kao što je „posvećeni predvodnik stada“ veoma često vrhunski manipulator i beskrajni lažov, isto tako, sa druge strane, zna da bude i iskreni zagovornik svega onoga što tom istom stadu savetuje i govori - fanatik i opsenar najfantastičnijih pogleda, beskrajno posvećen svojim suludim idejama i zabludama.
Takođe, stado voli, kada je podgovoreno, da upre prstom na drugo stado (uzajamno) i da, pronalazeći mu najgore mane, svali na njega, gotovo, arhetipsku krivicu.
Ipak, makar iz nemoći, „stado“ zna da bude i osvetoljubivo zbog neostvarlvosti obećanog i "veličanstvenog" cilja, kao i zbog, na vreme, neprepoznate prevare ili zablude. Tada ono, od siline nemoćnog besa, ne pita mnogo ko je zapravo kriv ili odgovoran...
Nije redak slučaj da se predvodnik izmakne i prepusti stado svojoj sudbini. Ono tada ostane na vetrometini, izdano, nasamareno, poniženo...
Poigravanjem ljudskim sudbinama, neznanjem, podilaženjem najdubljim, najnižim i najzamućenijim strastima, primeri su iz života mnogih „stada“ i mnogih njenih predvodnika. Takvo poigravanje zna da otvori, kao i mnogo puta u istoriji, pandorinu kutiju. A kada se ona, napokon, otvori, a opsena kao kula od karata počne da se ruši, nikakva iluzija, obmana, poluistina ili laž ne mogu da vrate točak vremena unazad... Z. M.
Нема коментара:
Постави коментар