POSVEĆENI USAMLJENICI

Samo odu... 
Ponesu sa sobom nešto i... nema ih...

A, onda, umesto njih, čuje se, ponekad, neki razgovor. 
Kao eho... 
Odnekud daleko... 
Sa mesta koje, često, suzama i setom pozivamo... 
Pa se neko zapita kuda su to svi oni otišli i da li se i njima sve, ponekad, kao i nama, čini...

Ili nam se čude što smo, još uvek, posvećeni usamljenici prostora, smeštenog  između prvog i poslednjeg nam slova...

A mi, umesto razgovora i odgovora, ne razumevajući, neki put, kuda želimo  i šta činimo,  granice ispisujemo i jedna te ista vrata zatvaramo... Z. M.  

"Samo anđeli vide anđele - tamo gde ih nema." - Danica Marinković, pesnikinja.