ATENTATORI SU ČEKALI BONAPARTU

Atentatori su čekali Bonapartu strpljivo. Radilo se o ljudima koji su bili spremni na sve...

Francuska na pragu devetnaestog veka. Prva ličnost je tridesetogodišnji Napoleon Bonaparta. Njemu u to vreme prete sa svih strana. Rojalisti, jakobinci… svi oni žele smrt prvog konzula...

Rojalisti su daleko opasniji protivnik, jer ih čitava feudalna Evropa podržava.
Napoleon je već preživeo nekoliko pokušaja atentata. Iza takvih pokušaja uglavnom su stajali jakobinci, poznati po svojoj fanatičnosti u borbi za republiku. Bonapartu su smatrali za diktatora i verovali su da mogu da mu stanu na put. U jednom trenutku, čak, prvi konzul je bio na samo metar od jakobinskog atentatora, kada se, u operi, ustremio da ga zakolje.
Ipak, prava opasnost dolazila je od daleko moćnijih ljudi. Burboni, željni povratka na presto Francuske, pomognuti velikim finansijskim sredstvima, ubacuju na pozornicu dva verovatno najopasnija čoveka toga doba – Margadela i Kadudala. Margadel je bio profesionalni ubica koji nije znao za neuspeh. Iza sebe je ostavljao  leševe najuticajnijih i najsposobnijih protivnika Burbona. Podjednako je bio dobar u baratanju nožem, mačem, pištoljem ili eksplozivom. Drugi, nimalo naivniji, bio je bretonski seljak Kadudal. Čovek bez ikakvog obrazovanja, ali sa neverovatnom bistrinom i hrabrošču, fanatično odan monarhiji. Godinama je zadavao muke republikanskoj vlasti sa svojim dobro organizovanim odredima – šuanima.
Plan ubistva je prepušten Kadudalu. Izabran je eksploziv i za njega je bio zadužen Sen -Režan, inženjer, Kadudalov čovek. Prvi pomoćnik mu je bio Karbon, takodje čovek bretonskog seljaka.
Ulica Sen-Nikez, ulica kroz koju je morao da prođe prvi konzul, bila je prepuštena Margadelovom nadzoru, koji je sa dvanaestoricom odabranih ubica, imao zadatak da osigura uspeh. Ulica Sen-Nikez je odabrana iz jednog jedinog razloga: prvi konzul je voleo teatar i morao je tuda da prođe.

Atentatori su punih deset dana čekali Bonapartu. Već su počeli da sumnjaju u uspeh, razmišljajući o odustanku operacije. Međutim, jedanaestog dana, stigla je toliko očekivana vest – kočija, sa Bonapartom u njoj, je stizala!
Sen-Rožan je postavio eksploziv na samoj krivini ulice. Mesto je  odabrano jer se smatralo da će tu kočija, prirodno, iči najsporije. Ipak, desilo se nešto neubičajeno. Kočija je išla, na veliko iznenađenje atentatora, strahovito brzo, tako da je eksplozija usledila nekoliko delića sekundi kasnije od planiranog. Začuli su se povici, jecaji, plač, rzanje konja i tresak okolnih zidova koji su se rušili. U gustom dimu, koji je prekrio uzani prolaz, u početku ništa nije moglo da se rasazna. Kada se dim razišao, videlo se da su kaldrma i zidovi kuća razoreni, da na zemlji leži nekoliko poginulih i desetine i desetine ranjenih.
Međutim, cilj nije postignut jer je Bonaparta ostao nepovređen i atentat nije uspeo. Naime, poznat po svojoj preciznosti i tačnosti, videvši da neće stići na vreme početka opere, koju je voleo, Napoleon je požurivao kočijaša. Puka sreća, ljubav prema teatru i sklonost ka perfekcionizmu su spasili život budućem caru Francuske.

Kada se Bonaparta pojavio u teatru, izgledalo je kao da se ništa nije desilo. Pokazujući neverovatnu pribranost, mirno je seo da odgleda omiljenu operu.
Međutim, potera je već počela. "Genije zla", ministar policije Fuše, aktivirao je sve raspoložive resurse.
Bez obzira što se znalo da iza atentata stoje rojalisti, na lični Bonapartin zahtev, krenulo se i u obračun sa jakobincima. Na taj način se htelo "ubiti obe muve". Masovno hapšenja su počela i "na levoj i na desnoj" strani. Videlo se da napadačima neće biti spasa.
Ubrzo je uhapšen Karbon koji je odao Sen-Režana. Za kratko vreme su giljotinirani. Za Kadudalom je potera trajala par godina i napokon je uhvaćen. Prkosno je odbio ličnu Napoleonovu ponudu da postane general u njegovoj vojsci i giljotiniran je na Grevskom trgu u Parizu.
O Margadelu i dvanaestorici odabranih, podaci, barem oni proverljivi, nisu dostupni do današnjih dana.
Životni put prvog konzula, od vremena kada je izvršen atentat, potonjeg cara Francuske, završio se 1821. godine na ostrvu Sveta Jelena. Umro je kao engleski zatočenik, svakodnevno trovan arsenikom. Z. M.