ODBRANA KONSTANTINOPOLJA 678.

Ogromna arabljanska flota stigla je pred Konstantinopolj 674. godine. Idejni tvorac napada bio je vrsni strateg kalifa Muavija. Odbranu je, sa druge strane, predvodio hrabri, vispreni i plahoviti Konstantin IV…

Posle bitke i pobede kod reke Jarmuk (636), Arabljanima kao da ništa više nije stajalo na putu. Istočni Rimljani su gubili teritoriju za teritorijom (Sirija, Palestina, Egipat…), dok je Persija potpuno pokorena. Upadi u Malu Aziju su sa arabljanske strane bili sve češći i sve drskiji i smeliji. Nije bila retkost da su Arabljani i zimovali u maloazijskim pokrajinama, očigledno nimalo se ne bojeći reakcije Romeja. Rimsko carstvo na istoku decenijama nije znalo za pobedu u borbi protiv nadahnutog i sposobnog protivnika. Činilo se, u prvi mah, ipak, da Romeji mogu da zaustave Arabljane na moru. Međutim, veoma brzo se pokazalo da su i na tom polju došli u potpuno nezavidan položaj. Kalifa Muavija je, naime, pravilno uočio da bez jake flote Carstvo na Bosforu ne može da se pobedi. Po njegovom naređenju, veoma ozbiljno se pristupilo gradnji flote i uskoro su usledili više nego dobri rezultati. Romeji su počeli da trpe poraz za porazom od veštih arabljanskih moreplovaca. Kao posledica svih pobeda, nametalo se pitanje napada na sam Konstantinopolj, prestonicu koja je spajala Evropu sa Azijom. Ostrva, između ostalih, Kipar, Rodos, Hios su, kao deo dobro smišljenog plana, veoma brzo potpala pod vlast Arabljana. Zauzet je i Kizik, poluostrvo na zapadnoj obali Male Azije u blizini same prestonice, kao i Smirna (današnji Izmir). Bilo je očigledno da se, preko stvaranja uporišnih tačaka i baza, priprema teren za završni udarac – opsadu i osvajanje Konstantinopolja (Carigrada). U to vreme, na prestolu Istočnog carstva je mladi, hrabri, vispreni i plahoviti imperator Konstantin IV. Sa druge strane, kao što je već napisano, kod Arabljana vlada kalifa Muavija, vrsni vojskovođa i strateg. U Konstantinopolju su na vreme uvideli opasnost i pripremali su se svim silama za odbranu prestonice.  I bili su u pravu – uskoro je napad i usledio.

U proleće 674. godine, pred zidinama „carice gradova“ pojavila se ogromna flota Arabljana. Komandant čitave operacije bio je Muavijin sin Jazid. Nad Konstantinopoljom se nadvila senka potpunog poraza i potpune, kao posle bitke kod Jarmuka, promene istorijskog pravca. Počeli su žestoki arabljanski napadi sa mora, kao i napadi sa evropskog dela kopna gde su se napadači jednim delom iskrcali (glavnina suvozemne vojske je bila u Halkedonu u Maloj Aziji). Moral je bio visok i na jednoj i na drugoj strani. Za Romeje je poraz značio „kraj svega“, a za Arabljane je pobeda označavala okretanje nove velike strane u istoriji. Bila je to i bitka krsta i polumeseca.  Ipak, uz sve pripreme i planove, Arabljani jedno nisu znali: Romeji su posedovali takozvanu „grčku vatru“, oružje eksplozivnog sadržaja kojim su palili neprijateljske brodove (izum arhitekte Kalinika iz Sirije ili Egipta, ne zna se pouzdano). Velike količine te smese su stigle u grad pred samu opsadu. Čini se da je to oružje odredilo onaj „kamičak“ na vagi. U pitanju je bila i igra nerava – ko će više da izdrži ili ko će prvi da poklekne. Borbe su se, i na kopnu i na moru, vodile preko celog leta i bile su veoma intezivne, surove i naporne. Arabljani su se, neobavljenog zadatka, pred zimu, povukli u svoju najjaču bazu Kizik. To su iskoristili branioci da još bolje utvrde zidine i da se još bolje pripreme za odbranu. Sve se ponavljalo narednih pet godina i rezultat je uvek bio isti. Arabljanski brodovi su napadali a Romeji su ih uništavali moćnim tajnim oružjem. Na kraju, posle petogodišnjih teških borbi, prilikom povlačenja na početne položaje (678.), arabljansku flotu je, kao nepredviđeni i završni udarac, potpuno uništila iznenadna oluja, srušivši sva njihova nadanja i želje. Ništa bolja situacija nije bila ni na kopnu, ako ne i gora. Arabljanska vojska, demolarisana neuspesima na moru i videvši da se ratna sreća potpuno okrenula na suprotnu stranu, u neredu se povlačila kroz Malu Aziju želeći da se dokopa sigurnog područja. Romeji su neorganizovanu arabljansku vojsku sačekali i potpuno do nogu potukli. Smatra se da je samo prilikom bezglavog povlačenja u borbama stradalo preko 30 hiljada Arabljana. Stari kalif Muavija, usled katastrofe koja ga je snašla, pristao je da plača, lično za sebe, godišnji danak imperatoru, mladom Konstantinu IV. Velika romejska pobeda, kojom je prvi put zaustavljena strahovita arabljanska invazija, odjeknula je Istokom i Zapadom, ostavivši veliki utisak na savremenike.

Odbrana Konstantinopolja iz 678. se smatra izuzetno važnom pobedom i, ujedno, prelomnim trenutkom istorije, jer su Arabljani prvi put istinski zaustavljeni na svom osvajačkom putu. Muhamedove reči da će Konstantinopolj postati muslimanski, tom prilikom se nisu obistinile...      Z. M.