"Ovo je vreme poraza i vreme sutona.
Ovo je, takođe, vreme najveće vere.
Svi su zaspali...
Zaustavili se i zagubili u nekom delu svog života.
Zato mi se i čini da je ova šetnja poslednja.
Sumorno izgleda kada se čovek zabroji u ređanju dana i noći.
Kao slika mračnog vremena senki i sablasnih igara.
Od maske preko lica, do čiste duše bez zaštite.
Pogubno vreme za nestale i propale, ranjene i obeščašćene.
Mnogi se sete da postoje kada je tmina.
Tada izađu iz svojih jazbina da počnu svoj hod po, ko zna kad, utabanoj stazi…
Oprobana priprema za sablasni ples dva očaja - brižljivo čuvanog i spremanog zla i uspavanog dobra.
Svi se tada mole...
Prvi da noć nikada ne prođe, a drugi da je nekako prežive..."
„Poslednji Rimljanin“ – Boetije (480-523/524) je mislilac neobične sudbine: predodređen da bude most između antike i srednjeg veka.
Plemenitog roda, postao je senator u Rimu sa svega 25 godina.
U negovanju duha zastupao ideju da je ideal u spoju starog i modernog vremena.
Smatrao je da se duh u pravom smislu neguje i gaji uz pomoć takozvanih sedam veština.
Slavljen i odbačen, te pogubljen…
Optužen je za špijunažu u korist Konstantinopolja i utamničen. Tada je i osuđen na smrt. I dok je čekao sopstvenu smrt napisao je u tamnici traktat o sreći i smrti koji će ga proslaviti: Utehu filozofije, bibliju slobodoumlja u mraku nadolazećeg srednjeg veka...
P. S. Prikazani su poslednji sati velikog „filozofa utehe“. U pitanju je potpuno slobodna interpretacija. Ž. Ž. Z. M.
Нема коментара:
Постави коментар