Milioni koji okapavaju u nastojanju da ostave utisak – tuđim rečima, slikama, delima, dosetkama.
Kao „neko“ – u tuđem ruhu.
Ovu ružnu i nepriličnu sliku ljudskog stada najmasovnije šire društvene mreže u navodnoj misiji „društvenosti“, opštenja, druženja, čega sve ne.
Prosek proseka haba i bez ikakvih posledica ogađuje inače, u originalu, velike i svetle misli i ideje. Izgovorene kroz usta „skauta“, „anonimusa“, „strašnih“, ovakvih i onakvih, kakvih sve ne, ponovljene na svakih desetak minuta, one postaju prave bombe za najumerenija osećanja. Izazivaju bes i dosadu, do agresije, želje da se na istovremeni atak bezbroj „prijatelja“ odgovori na ružan način, pošto, očigledno, vrlo mali broj „društvenih“ prati objave drugih, sebi sličnih. „Deljenje“ iste misli, sviđanje ili komentar nisu dovoljni. Kao da se sačeka tek koji minut da se ista misao ponovi.
Oni koji su operisani od osećaja dosade, u suštini ništa ne prate kako bi se kontrolisali. Da jesu u toku, zapamtili bi gde su i šta pročitali i ne bi istu misao, na neznani način zapamćenu, kopirali i delili, sa svega par objava između. I to u najboljem slučaju.
Zaklon iza tuđih reči, osakaćenih istrzanjem iz konteksta i potpuno nekritičkom upotrebom zloupotrebljenih sam po sebi svedoči određen nedostatak ukusa i moralnog osećaja. Umesto da se dive autorima, ponavljači njihovih bisera, pretvaraju ih u oveštale fraze za poštapanje. To je isto kao da u najsvečanijoj garderobi kuvaju ili odlaze u kancelariju. Ili na počinak.
Možda to primete na drugima, u sopstvenom slučaju su ponositi kao paunovi. Na tuđu pamet, romantičnost, duhovitost.
Jer na društvenim mrežama sve postaje „društveno“ – od duha do facebook užasa. Sve postaje NAŠE, banalno, isprofanisano. Gubi onaj utisak da je samo za tebe, mene, njega kao pojedinca, gubi onaj slatki ukus intime, gubi svu draž, kao dobar, ali izbledeo i ishaban komad, koji više nije za nošenje.
Otuda gorak utisak nebranjenog raspolaganja tuđim vlasništvom, izloženim na prodaju u nepriličnom izlogu od nedostojnih korisnika - upravo kao u četvrti crvenih fenjera. I vapaj: ostavite duhove da spavaju.
Ž. Ž.
Нема коментара:
Постави коментар