Arhimed je bio svojeglavi čovečuljak koji je umislio da može da menja svet. Smišljao je neke zakone, mozgao toliko vremena o njima.
Šta se onda desilo sa tim zakonima?
Mislite da ih nije bilo više? I ono malo što ste sačuvali ne znate da koristite kako valja…
Sećete li se kada je palio, pomoću ogledala, rimske brodove? Da li je, zaista, rekao onu poznatu rečenicu o krugovima? Ako i jeste, kome je taj besmisleni vapaj uputio? Mora da mu je to prošlo kroz glavu dok je čekao ledeno blještavu oštricu.
Izgleda da je taj vojnik poznavao samo jedan krug, daleko jednostavniji i praktičniji od svega što je filozof i mogao da sanja.
Kako se beše zvao taj Rimljanin? Zaboravili ste? Da li ga je iko upamtio? Da li je tog nadobudnog Rimljanina bilo uopšte briga što neće niko da ga pamti?
Opet, sa druge strane, možda se samo uplašio, po njemu, nerazumljivog i užasnog prizora, kada je video silne crteže?
Arhimed je pravi primer najzaludnije naivčine kojoj ste dodali nešto što se nikada nije desilo, jer znate da niste vredni ni najmanjeg delića koji je stvorio…
…U pitanju je samo još jedna vaša doterana i preporučena priča o tome kako je čovek neuništiv i večan. Samo to. Jadno i bedno...
Čovek, u stvari, ni ne zna ništa o toj večnosti koju toliko pominje. Zablene se nekuda, misli da nešto vidi a samo mu je pred očima ono što sam u svojoj glavi može da skroji…
…E baš sa takvima volim da radim. Sa onima što misle da nešto, ili, još bolje, sve znaju. A znaju samo ono što im se poturi, pa se posle pitaju kako da se iskobeljaju iz nevolje koju su sami, zapravo, priželjkivali.
Koliko vremena takvi potroše na nešto što su sami zamislili a toliko je nevažno i štetno? Samo im se fino i lagano poređaju kockice...
Ipak, to nisu moje kockice. Ne, pa ja se uopšte ne zamaram zbog takvih trivijalnosti. Sve to oni sami smisle, a ja im samo pružim lepši vid svega toga.
Mnogo vole tu svoju slabost. Tu su nenadmašni. Ne odriču je se ni po koju cenu – do poslednje izlupane glave. A onda se leče. Govore da više neće nikada da ponove sličnu glupost a već im je u pripremi sledeća...
…Dovoljno je da samo nešto zablješti i svi će da potrče za svetlošću. Uopšte ih ne zanima od koga i od čega je ta svetlost. Počnu da se svađaju ko ju je prvi ugledao a onda do najsitnijih detalja je „seciraju“, ne bi li „otkrili“ nešto, što u prvi mah nisu. Da ne govorim o tome da li uopšte tako nešto i postoji…
Izuzetno mi se dopada i jedan poseban soj ljudi. Uvek zahvalna grupacija neizmerno dosadnih i predvidljivih tipova. Misle da drže sve u svojim rukama i da određuju pravila u koja čvrsto veruju. Zabavljam se sa njima otkada ih poznajem...
…Sada sam se setio jednog, isto tako, osobenjaka. Na svu sreću nije baš voleo ništa da zapisuje. Mada, pitanje je da li bi vama bilo šta vredelo. Pa taj nikoga nije uvažavao osim svoje najčešće pominjane i kuđene Ksantipe. Sa koliko straha se, taj navodno hrabri čovek, iskradao iz kuće, samo da ga njegova voljena rospija ne vidi. Onaj otrov što je popio, bio je pravi melem i istinski nektar večnog života za sve šta je o njoj toliko puta lično govorio.
Uništili ste ga. Kako volite da pišete hvalospeve o onima koje uništite…
…Često ni prstom ne stignem da mrdnem. Kao da mi pogađate misli. Lista je bez kraja…
…Vaše razumevanje počinje i završava se namernom senzacijom. Uživate da je stvorite i da verujete u nju do kraja. Poseban je to osećaj zadovoljstva kada, znajući da sve pripada najlepšoj ispričanoj besmislici, jurite ka kraju - da biste se potpuno razočarali.
Ne može ni da se zamisli kakav je to osećaj i sudar na kraju!
Svi, naravno, čekaju tresak koji će najstrašnije da ih zaboli.
Sa druge strane, isto tako, svi se spremaju da dočekaju provalu besa zbog prevare sa kojom su, uz puno volje, igrali nezaboravan ples. Neko tada, ipak, veoma dobro glumi a velika većina, u stvari, uživa u svojoj naivnosti…
…Poznat vam je, veoma dobro, osećaj kada greška i laž srastu u moru istine. Koliko znam, te gluposti najviše volite da se pridržavate. Čak je, ponekad, smatrate najvrednijom…
Hoćete li da vam i sada stvorim večnost pa da potrčite za njom? Z. M.
Нема коментара:
Постави коментар