Pretpostavlja se da je „uvezeno“ sa severa Evrope i da su to učinili Nemci (Sasi), Poljaci…
Takođe, ne zna se ni pod kojim imenom se u jugoistočnoj Srbiji „pojavio“. Možda to i nije toliko važno. Narod mu je nadenuo ime Badža i dan danas je pod tim imenom poznat. U tim krajevima, inače, svi imaju nadimke, pa je verovatno tako i Badža „zaslužio“ ime...
U Kostolcu, sigurno najstarijem rudniku u Srbiji, postoji skoro bezbroj priča o tajanstvenom mitskom biću. Ipak, neke osnovne karakteristike o njemu bi mogle da se izvuku.
U pitanju je malo crno stvorenje koje je u stanju svuda da se prišunja i provuče. Liči na čovečuljka i ima dugu crnu bradu. Nosi kapu na glavi i drži čekić u jednoj ruci. Zanimljivo je da se pojavljuje u vreme kada je mlad Mesec ili u vreme velikih verskih praznika. Pojavljuje se na mestima gde je već neko stradao ili poginuo. Takođe, javlja se i na okukama u samim rudarskim jamama ili pored stubova…
Po verovanju rudarskog demona nije dozvoljeno tući, povrediti ili terati, jer može da se desi da se osveti čitavom rudniku…
Inače, Badža bira žrtve pozivom. Po verovanju, svakoga, ko se odazove na njegov poziv, čeka sigurna smrt…
Vredi reći da se verovanje u Badžu prenosi sa kolena na koleno kod rudarskih porodica. Savremeno doba nije narušilo autentičnost mnogih priča.
Na kraju krajeva, ukoliko bi se i desilo suprotno, po svemu sudeći, ne bi, verovatno, imalo nikakvog uticaja na viševekovno verovanje u čudnog rudarskog demona… Z. M.
Нема коментара:
Постави коментар