"Čak i sećanja mogu da se pretvore u ispresecane vremenske zone..."
Kao da nismo ni primetili da smo, vremenom, postali usamljenički begunci ili, čak, voljni ili nevoljni prognanici...
Nestali putnici omeđenih vremena...
Putnici koji su mislili da nekuda putuju, ne primećujući, svojevremeno, kako sve više i više liče na običan zbir pređenih ili pobrojanih kilometara...
Hladnih i sve daljih.
Svrstani isključivo u neko ili nečije sećanje...
Ti hladni i daleki kilometri su bili, izgleda, samo zamena za časovnik koji je, prešavši svoj put - prestao da kuca...
P. S. Posvećeno prijateljstvima koja su se raspršila po svetu - stanovnicima "ispresecanih vremenskih zona". Z. M.
Нема коментара:
Постави коментар