U vreme vladavine Luja XV pariski juveliri su napravili basnoslovno skupu ogrlicu namenjenu kraljevoj ljubavnici Madam di Bari. Međutim, kraljeva prerana smrt osujetila je planove juvelira, jer je nesrećna di Bari kod novog kraljevskog para zapala u nemilost, tako da je navrat-nanos morala da napusti Versalj.
Očajni juveliri su ponudili ogrlicu samoj kraljici Mariji Antoaneti, koja odbija takvu ponudu. Mariju Antoanetu je ionako već pratio glas da troši državni novac na neumeren način i, samim tim, želela je da se kloni nove afere.
U čitavu priču se uključuje osiromašena plemkinja Žana di Valoa, nezakoniti potomak stare kraljevske dinastije. Naime, ona 1784. godine upoznaje kardinala i bivšeg poslanika u Beču Roana, koji je imao veliku želju da postane predsednik vlade Francuske. Kraljica je prezirala kardinala zbog njegovih intriga u Beču, kada je sve činio da posvađa austrijsku caricu majku Mariju Tereziju sa njom. Roan je hteo sve da učini da odobrovolji kraljicu i ponovo stekne njeno poverenje.
Kao „poručena“ u čitavu priču se uključuje Di Valoa, majstor prevare, koja se predstavila kardinalu kao navodna grofica Lamet (izmišljena ličnost), osiguravši mu sastanak sa „kraljicom“. Prilikom dogovora di Valoa je „zaboravila“ da kaže da je „kraljica“ u stvari obična prostitutka…
Pre samog sastanka kardinal je dao „grofici“ preskupu ogrlicu, za koju je izdvojio pravo bogatstvo, uz njeno obećanje da će je lično predati Antoaneti. Na veliko kardinalovo zadovoljstvo, do sastanka sa „kraljicom“ je uskoro i došlo. Tada je, prilikom susreta, nesuđena kraljica ostavila ružu kao znak da mu je oprostila sve prethodne grehe. Na kraju, kardinal je sa sastanka otišao srećan i zadovoljan, unapred se radujući svojoj svetloj političkoj budućnosti, a „grofica Lamet“, takođe presrećna, ogrlicu daje svome mužu, koji odlazi u London i tamo prodaje povađene dijamante.
U Francuskoj je ubrzo izbio veliki skandal. Javnost je, kao po nevidljivoj komandi, odmah optužila kraljicu. Angažovani su svi državni resursi da se istina istera do kraja. I, zaista, posle dve godine Žanu di Valoa i kardinala izvode na sud.
Suđenje je izazvalo veliku pažnju javnosti i na njemu je dokazano da je glavni organizator bila di Valoa koja je osuđena na bičevanje i zatvor. Kardinal, s obzirom da je i sam bio žrtva prevare, biva oslobođen, ali mu je politička karijera bila uništena.
Bez obzira što je svaka krivica skinuta sa kraljice, javnost je mislila suprotno. Po kuloarima i gradovima su se ispredale najfantastičnije priče o njenoj pohlepi. Sama di Valoa je veoma brzo uspela da pobegne iz zatvora, uputivši se u London gde je nastavila da širi laži o kraljici (tada je upoznala grofa Kaljostra). Stradala je prilikom pada sa prozora kada je pokušala da izbegne poreznike…
Vredi reći da afera sa ogrlicom spada u velike prevare koje portresaju čitava društva. Prevara je itekako doprinela gubitku poverenja naroda u monarhiju i dodatno je olakšala revoluciju koja se desila 1789. godine…
P. S. Pred samo pogubljenje ispovednik se obratio Mariji Antoaneti:“Sada je trenutak, madam, da se naoružate hrabrošću!“
Uz osmeh, kraljica je odgovorila:“Hrabrost? Trenutak kada će se okončati moji problemi, nije trenutak kada će me izdati hrabrost.“ Z. M.
Нема коментара:
Постави коментар