BARUTNA - IZDAJNIČKA ZAVERA I ANONIMUSI

Barutna, izdajnička zavera i anonimusi?

Pored mnogih povoda, 5. novembar se u mnogim protestantskim zemljama sveta obeležava kao Barutna - izdajnička ili Jezuitska zavera (Gunpowder Plot) paljenjem lomača i vatrometima u znak sećanja na istorijski dogadjaj iz daleke 1605.godine. Opšte mesto u srednjovekovnoj istoriji Engleske, pokušaj da se u velikoj zaveri svrgne jedan kralj - Džejms I - protestantski vladar verski netolerantan i nenaklonjen katolicima - izmedju velikog broja politički daleko moćnijih učesnika, upisao je u večnost Gaja Foksa.

U ekstremno radikalnoj zaveri, sa učešćem mnogih politički visoko rangiranih pobunjenika (Roberta Kejtsbija, glavnog jezuite Engleske - oca Henrija Garneta ili barona Montiglua, na primer), istorijska čast je, ipak, nepoznatim tokovima i na nivou slobodarske legende pripala jednom prekaljenom vojniku i siromašnom plemiću.

Barutna, izdajnička ili jezuitska zavera bila je jedna od neobičnijih: naime, zaverenici su u više navrata planirali da na zasedanju Parlamenta barutom iz 36 buradi dignu u vazduh Vestminstersku palatu (staru, koja je izgorela u velikom požaru 1834.godine), i u njoj kralja i sve one koji su odlučivali u ime naroda.

Više je verzija kako je zavera otkrivena. Po jednoj je osujećena zbog toga što su buntovnici pismima obavestili članove Parlamenta katolike da se toga dana, 5.novembra, ne pojave na skupštini; po drugoj, iako je i sam osudjen na smrtnu kaznu - svetu tajnu ispovesti vlastima je odao jezuita Henri Garnet...

U svakom slučaju, Gaja Foksa, koji je bio zadužen da se postara da barut u buradima bude suv i spreman za veliku akciju, na delu je uhvatila kraljeva straža.

Držao se junački i nije krio kojim se poslom zatekao u podrumu Vestminstera.

Medjutim, u legende ga je upisala strašna smrt na koju je osudjen zbog pokušaja ubistva monarha i vladalaca Engleske posle zverskog mučenja - prema nekim svedočanstvima vešanjem i čerečenjem sa još osmoro zaverenika, po drugima, pak, Foks je, stavljen na muke, priznao, i, uprkos tome osudjen na vešala - ali je pre pogubljenja pao sa stepeništa i polomio vrat...

Uprkos tome što se u Noći lomača, na Noć Gaja Foksa oglašavaju zvona i protestantske i katoličke crkve, slavu jednog od junaka neuspele Barutne zavere svojom uobičajenom ikonografijom u moderno doba proširili su mnogi pokreti, medju kojima najpre Anonimusi, čiji je zaštitni znak postala maska Gaja Foksa iz kultnog filma "V kao Vendeta" Džejmsa Mektajga iz 2005.godine. Snimljen prema motivima popularnog stripa Alena Mura i Dejvida Lojda, koncentrovano subkulturan, film, kao i njegov junak, koji u neko sasvim drugo vreme, vreme buduće prenosi ideje Gaja Foksa o barutnoj zaveri, tačnije, velikom vatrometu i dizanju Vestminstera u vazduh, takodje je doživeo neobičnu istoriju, baš kao i glavni junak.

On promoviše ideju pobune protiv svakog totalitarno - represivnog sistema i razgolićenih karikaturalnosti uspavanog društva - koje treba probuditi, dok ne bude kasno.

Noč lomače i maska Gaja Foksa - zaverenika Barutne zavere i posle više od četiri veka žive i znače beskompromisnu borbu protiv svakog oblika pokušaja društvene manipulacije, ma stajao za nje, vladar i njegova svita ili sistem.

Ostala je i pesma. "Remember, remember the fifth novmber".     

P. S. U javnosti postoji izvesna nedoumica zašto su Anonimusi odabrali Gaja Foksa za svog heroja s obzirom da je iza zavere, kao što je i dokazano, stajao jezuitski red. Vredi se, naime, podsetiti da je Engleska bila protestantska kraljevina i da je kao takva predstavljala veoma opasnog protivnika čitavom katoličkom svetu. Sa druge strane, jezuiti su bili udarna pesnica katoličke crkve i može se slobodno reći da su bili njen najvažniji eksponent. Posledice poduhvata koje je jezuitski red preduzimao su se osećale na, gotovo, svakom važnijem mestu tadašnje Evrope...

Ž. Ž.