Možda je, ipak, pogrešio...
Neko je, isto tako, primetio da je sećanje jedino što nam je preostalo od nadolazećeg...
Možda je i to pogrešno...
A dani, neprestano tražeći sunce, još uvek se smenjuju...
Možda je i ovo pogrešno, verovatno bi se neko zapitao...
Lišće, sa svoje strane, u večitoj trci za godišnjim dobima, i dalje nastavlja da menja boju, dok noć, u potrazi za mesecom, oblake neumorno razgrće...
Neko je ovakav sklad nazvao najlepšim nestrpljenjem koje samo priroda ume da stvori.
Moguće da je i to pogrešno...
U međevremenu, ljudi, kao i uvek, u nekom svom predahu od večnog putovanja, neku nepoznatu pesmu pevuše, ne pitajući zašto, sve češće, vide svoj sve zabrinutiji odraz...
Neko je sve ovo prokomentarisao bez i jedne jedine reči.
Možda je, verovatno, i to pogrešno...
Igra je, za prebogati životni vek, bila zanosna i neponovljiva.
Prepuna obrta i zapleta.
Jedino je šteta što su izostale ovacije i aplauzi...
Neko je izrazio sumnju u tako nešto...
Možda je, zaista, u pitanju obična graška...
"Ostalo je još, ipak, vremena da se nebo pozdravi a poneki let ptice da se dočeka i isprati...
Sve preostalo moći će u nečijem sećanju da se potraži..." Z. M.
Нема коментара:
Постави коментар