13. 10. 2016.

STANISLAV LEM - ISTOČNI ARTUR KLARK

Kada je u četrdesetoj godini života napisao neprolazno delo koje će inspirisati magove sedme umetnosti „Solaris“, Stanislav Lem je u stvari opisao sopstveno „vanzemaljstvo“.
Razlikovao se po mašti, osećanju sveta, doživljaju života, po svemu.

Istočni Artur Klark, jevrejskog porekla, izložen ideološkim turbulencijama, oboleo od „kosmizma“, survao se u osobenu i prepoznatljivu naučnu fantastiku, ispisavši tomove dela.
Na volšeban način ovenčan književnim lovorikama, ostavio je iza sebe malo tumačeno i nedovoljno čitano delo.
Popularizaciji njegovog pogleda na svet ili, bliže, u množini: njegovih pogleda na svet, najbitnije su doprineli Andrej Tarkovski i Stiven Soderberg u razmaku od 30 godina (prvi 1972., drugi 2002.godine).
Čovek osobene biografije, koji je menjao adrese, gradove i države, ali i životne pozive, nikad, međutim, nije prestajao da piše. Širokog dijapazona, ostajao je veran naučnoj fantastici. Doživeo je da bude izabran za redovnog člana Američkog udruženja književnika i da se o toj istoj asocijaciji vrlo kritički javno oglasi, te mu je čast opozvana. Romaneskni obrt okončan je ponudom da ponovo postane redovan član, o koju se, sada već kultni pisac, oglušio.
Lem je književnu karijeru započeo naslovom „Čovek s Marsa“ i prevalio put od naučne fantastike do filozofskih traktata.


Njegov sf roman „Solaris“ sačuvao je svoje kultno mesto u ovom literarnom žanru.
Solaris je spoljni svet sa svojim životom i dušom, suprostavljen čovekovom. I kada čovek povredi taj strani okean, pobuna okoline podiže psihološku plimu i u ljudskoj duši, mnogo nepodnošljiviju od uobičajene. Korelacija postoji, ali ne i dodir, samo uzajamnost sila. Svest o nemogućnosti kontakta sa drugim svetom, spoljnim svetom izaziva teskobu i pored njegove manifestacione vidljivosti. Simbolično, „Solaris“ intrigira i posle više od pola veka deluje ubedljivo. Ubedio je trojicu filmskih magova da naprave remek dela sedme umetnosti: televizijsku ekranizaciju 1968. uradio je Boris Nirenburg, filmski klasik i remek delo snimio genijalni Rus Andrej Tarkovski 1972. i daleko prozaičniju, popularnu priču amerikanac Stiven Soderberg 2002.godine.
Lem, iako odskora (umro je 2006.godine) nije među nama, ne prestaje da intrigira.    Ž. Ž.


Нема коментара:

Постави коментар