Kada je u četrdesetoj godini života napisao neprolazno delo koje će inspirisati magove sedme umetnosti „Solaris“, Stanislav Lem je u stvari opisao sopstveno „vanzemaljstvo“.
Razlikovao se po mašti, osećanju sveta, doživljaju života, po svemu.
Istočni Artur Klark, jevrejskog porekla, izložen ideološkim turbulencijama, oboleo od „kosmizma“, survao se u osobenu i prepoznatljivu naučnu fantastiku, ispisavši tomove dela.
Na volšeban način ovenčan književnim lovorikama, ostavio je iza sebe malo tumačeno i nedovoljno čitano delo.
Popularizaciji njegovog pogleda na svet ili, bliže, u množini: njegovih pogleda na svet, najbitnije su doprineli Andrej Tarkovski i Stiven Soderberg u razmaku od 30 godina (prvi 1972., drugi 2002.godine).
Čovek osobene biografije, koji je menjao adrese, gradove i države, ali i životne pozive, nikad, međutim, nije prestajao da piše. Širokog dijapazona, ostajao je veran naučnoj fantastici. Doživeo je da bude izabran za redovnog člana Američkog udruženja književnika i da se o toj istoj asocijaciji vrlo kritički javno oglasi, te mu je čast opozvana. Romaneskni obrt okončan je ponudom da ponovo postane redovan član, o koju se, sada već kultni pisac, oglušio.
Lem je književnu karijeru započeo naslovom „Čovek s Marsa“ i prevalio put od naučne fantastike do filozofskih traktata.
Njegov sf roman „Solaris“ sačuvao je svoje kultno mesto u ovom literarnom žanru.
Solaris je spoljni svet sa svojim životom i dušom, suprostavljen čovekovom. I kada čovek povredi taj strani okean, pobuna okoline podiže psihološku plimu i u ljudskoj duši, mnogo nepodnošljiviju od uobičajene. Korelacija postoji, ali ne i dodir, samo uzajamnost sila. Svest o nemogućnosti kontakta sa drugim svetom, spoljnim svetom izaziva teskobu i pored njegove manifestacione vidljivosti. Simbolično, „Solaris“ intrigira i posle više od pola veka deluje ubedljivo. Ubedio je trojicu filmskih magova da naprave remek dela sedme umetnosti: televizijsku ekranizaciju 1968. uradio je Boris Nirenburg, filmski klasik i remek delo snimio genijalni Rus Andrej Tarkovski 1972. i daleko prozaičniju, popularnu priču amerikanac Stiven Soderberg 2002.godine.
Lem, iako odskora (umro je 2006.godine) nije među nama, ne prestaje da intrigira. Ž. Ž.
Razlikovao se po mašti, osećanju sveta, doživljaju života, po svemu.
Istočni Artur Klark, jevrejskog porekla, izložen ideološkim turbulencijama, oboleo od „kosmizma“, survao se u osobenu i prepoznatljivu naučnu fantastiku, ispisavši tomove dela.
Na volšeban način ovenčan književnim lovorikama, ostavio je iza sebe malo tumačeno i nedovoljno čitano delo.
Popularizaciji njegovog pogleda na svet ili, bliže, u množini: njegovih pogleda na svet, najbitnije su doprineli Andrej Tarkovski i Stiven Soderberg u razmaku od 30 godina (prvi 1972., drugi 2002.godine).
Čovek osobene biografije, koji je menjao adrese, gradove i države, ali i životne pozive, nikad, međutim, nije prestajao da piše. Širokog dijapazona, ostajao je veran naučnoj fantastici. Doživeo je da bude izabran za redovnog člana Američkog udruženja književnika i da se o toj istoj asocijaciji vrlo kritički javno oglasi, te mu je čast opozvana. Romaneskni obrt okončan je ponudom da ponovo postane redovan član, o koju se, sada već kultni pisac, oglušio.
Lem je književnu karijeru započeo naslovom „Čovek s Marsa“ i prevalio put od naučne fantastike do filozofskih traktata.
Njegov sf roman „Solaris“ sačuvao je svoje kultno mesto u ovom literarnom žanru.
Solaris je spoljni svet sa svojim životom i dušom, suprostavljen čovekovom. I kada čovek povredi taj strani okean, pobuna okoline podiže psihološku plimu i u ljudskoj duši, mnogo nepodnošljiviju od uobičajene. Korelacija postoji, ali ne i dodir, samo uzajamnost sila. Svest o nemogućnosti kontakta sa drugim svetom, spoljnim svetom izaziva teskobu i pored njegove manifestacione vidljivosti. Simbolično, „Solaris“ intrigira i posle više od pola veka deluje ubedljivo. Ubedio je trojicu filmskih magova da naprave remek dela sedme umetnosti: televizijsku ekranizaciju 1968. uradio je Boris Nirenburg, filmski klasik i remek delo snimio genijalni Rus Andrej Tarkovski 1972. i daleko prozaičniju, popularnu priču amerikanac Stiven Soderberg 2002.godine.
Lem, iako odskora (umro je 2006.godine) nije među nama, ne prestaje da intrigira. Ž. Ž.
Нема коментара:
Постави коментар