7. 10. 2016.

TAJANSTVENOST ŠKOTSKOG GROBLJA GREJFRAJERS

Tajanstvenost škotskog groblja Grejfrajars izaziva nedoumnice do današnjih dana. Potiče sa kraja XVI stoleća i dobilo je ime po franjevačkom manastiru.

Devedesetih godina XX stoleća intezivirali su se izveštaji o paranormalnim pojavama koje se dešavaju na groblju. Može se slobodno reći da je ulazak (1998.), u jednu od grobnica, nekog beskućnika dao dodatni „zamajac“ pričama koje kolaju o tom mestu a izveštaji o, navodnim, dešavanjima su dobili neslućene razmere. Mnoge tv ekipe su pokušale da odgonetnu tajnu grobnice, kao i mnoge novinarske ili naučne ekipe. Navodno su mnogi „zaradili“ ogrebotine i tragove od udaraca takozvanih duhova kojima je narušen mir.

Od 1990. godine, po takvim svedočenjima, desila su se čak 350 napada kao i 170 onesvešćivanja prilikom napuštanja groblja. Sama priča se, izgleda, najviše vezuje za XVII stoleće i engleskim građanskim ratom, odnosno previranjima koja su usledila nakon njega. 

Naime, prema tim svedočanstvima, na Grejfrajarsu je u zatvoru bilo zatvoreno nekoliko članova škotske ekstremne religiozne grupe i, koliko se zna, mnogi od njih su završili na nasilan način život u tom zatvoru. Svi oni su, podrazumevano, sahranjeni na Grajfrajrs groblju. 

Ipak, jedno ne bi trebalo da smetnemo s uma. U vremenu smo komercijalizacije svega i marketinški timovi su u stanju, bezmalo, da i od najbezličnije pojave stvore mit ili novu legendu. Ne retko iza svega se, naravno, krije veliki novac i to kroz razne načine. 
 

Poznato je, takođe, da je Britanija „leglo“ raznih priča i verovanja u duhove i da ta tradicija donosi državi milijarde i milijarde funti. Setimo se samo toliko poznate Nesi iz jezera Loh Nes, kada se ispostavilo da nikakvog čudovišta nema. 
Britanija, takođe, ubedljivo prednjači u uspešnom eksploatisanju takvih priča. Kao da duhovi zaista najviše vole ostrvo na severozapadu Evrope. Čini se, ipak, da je u pitanju još jedan vešto plasiran marketinški trik, koji ima zadatak da obezbedi ekonomski napredak određene oblasti.  
 

Groblje je, inače, poznato i po psu Bobiju koji je punih 13 godina proveo život na groblju, ne želeći, makar i na takav način, da se odvoji od svog gospodara. Podignut mu je i spomenik.     
Z. M.

Нема коментара:

Постави коментар