Konstantinopolj, Jerusalim, Beograd...
Tamo,
Između nemogućeg i mogućeg, posred vertikale i horizontale, na životnoj raskrsnici dolaska, odlaska i povratka, gde prestaju pitanja o smislu, važnom i nevažnom...
Neke baklje još uvek gore...
Tamo,
Gde stoleća i milenijumi ništa ne znače, gde se priče u talase kontinenata pretvaraju a vremenski putevi razilaze i susreću...
Neka se zvona još uvek čuju...
Tamo,
Između čitanja i pripovedanja, gde se tajne pišu i stvaraju, gde ptica i bez krila leti i gde se, bez jedne jedine reči, sve čuje...
Na raskrsnici sećanja i snova...
Još uvek, nada postoji...
"Ako bi te neko pitao odakle si i kuda si to krenuo, ne bi trebalo ništa da odgovoriš. Ko bi, uostalom, poverovao u tvoj san?" Z. M.
Нема коментара:
Постави коментар