Mentalnu navigaciju presecaju započete teme, od linka do linka.
U jednoj informaciji više linkova, u onome na šta nas link navede otvaraju se novi i tako u nedogled.
I na kraju, posle časova i časova pretrage, šta ostaje?
Kao u prepunom stomaku, usporen metabolizam.
Jer, čemu uopšte informacije? Da zatupe misaoni aparat ili, naprotiv, pripomognu slaganju činjenica u što kompletniju istinu?
Puko znanje i razgledanje riznice vesti, saznanja i informacija, na žalost, isto tako može značiti i samo dangubu. Šta govore činjenice ako se nekom gimnastikom mozga ne izvedu u zaključke i prava saznanja? Otuda mnogo obaveštenih, a tako malo umnih, onih koji u beskrajnom nizu mogu naći skriveni smisao.
Psihodelija našeg doba je nezamisliva dostupnost i obilje najraznolikijih saznanja, nekada otvoreno drskih, ponekad zavučenih i, najčešće, skoro šifrovano sakrivenih u nutrini informativnih sadržaja. Ti sadržaji su samo referentne vrednosti biohemijskog nalaza krvi bez tumačenja lekara, koji najbolje poznaje sadejstva i harmoniju organizma.
Otuda iz naizgled obaveštenog čoveka veje sneg neznanja koji ledi.
Neuvezano u neki smisao, takvo znanje je bezvredni i paradni egocentrizam.
Bez pravih tumača, istinskih poznavalaca i intuitivista, sva fakta su samo prašina koju će razvejati vetar, dragocene biblioteke na promaji, puko ništa.
Taj amalgam danas nedostaje našem svetu da bi ga skupio u jednu smislenu žižu. Zato su se u istu tačku besmisla stekli znanje i neznanje. Zato je u stanju somnabulizma. I psihodelije. Ž. Ž.
Нема коментара:
Постави коментар