„Jednoga dana, kad sam se spremao s posla kući, a bio dežuran i ostao duže, ni danas ne znam kako je prošao pored obezbeđenja na spratu, na vrata moje kancelarije neko je zakucao tiho, ali odlučno. - Slobodno! – povikao sam.
Ko su bile Maje i zašto je oko njih stvorena takva misterija? Zašto se stalno insistira na njihovom misterioznom nestanku kada baš i nije bilo tako? Da li je njihov pogled na svet bio toliko superioran ili je u pitanju samo ko zna koja po redu ekonomska smicalica savremenog sveta?
Bez obzira na poraz pod Beogradom (1456.) Mehmeda II niko nije mogao da zaustavi u osvajanju poslednjih slobodnih država na Balkanu. Haotična stanja u mnogim evropskim državama odgovarala su nesmetanom širenju Osmanlija na Balkanu.
Među velikanima o kojima malo znamo ili su, sticajem okolnosti skoro ceo jedan vek osuđeni na zaborav, ističe se ime Moldavca Mihaila Todika. Za njega su čuli i o njemu manje ili više znaju samo oni koji su tražili i možda sebi u preparatu za koji je Todik odgovoran, našli leka teškoj boljci. Tako će ovo biti priča i o sudbini upornog i istrajnog borca za ljudsko dobro i o čudesnom preparatu koji nosi njegovo ime - todikampu.
Živimo u svetu u kojem ni zakoni, ni pravila često ne samo da ne važe, već njihovo prenebregavanje, zaobilaženje ili "prilagođena" primena ponekad vode čak i do - povoljnog ishoda. Čemu, onda, zapitaćete se s pravom, pravila?
Pripadnici svetlosti i pripadnici tame - otprilike bi tako trebalo da se nazivaju. Žive i stanuju na istom mestu, isprepleteni i, sticajem nevoljnih okolnosti, upućeni jedni na druge.
Duh božićnih praznika, taj mili, dražesni osećaj nesvakidašnje svetkovine duše, nastanio se u muzičkim kutijama i staklenim kuglama kroz koje nevino promiču pahulje.
