Partiju šaha koju, slično kao u kultnom Begmanovom filmu, svi igramo. Takva partija zato i nije obična partija.
„Jednoga dana, kad sam se spremao s posla kući, a bio dežuran i ostao duže, ni danas ne znam kako je prošao pored obezbeđenja na spratu, na vrata moje kancelarije neko je zakucao tiho, ali odlučno.
- Slobodno! – povikao sam.
Da li je Ingmar Bergman, mnogo vremena pre svih, znao odgovor?
Ko su bile Maje i zašto je oko njih stvorena takva misterija? Zašto se stalno insistira na njihovom misterioznom nestanku kada baš i nije bilo tako? Da li je njihov pogled na svet bio toliko superioran ili je u pitanju samo ko zna koja po redu ekonomska smicalica savremenog sveta?
Bez obzira na poraz pod Beogradom (1456.) Mehmeda II niko nije mogao da zaustavi u osvajanju poslednjih slobodnih država na Balkanu. Haotična stanja u mnogim evropskim državama odgovarala su nesmetanom širenju Osmanlija na Balkanu.
Da li su ljudi oduvek, zaista, voleli prave i dokazane heroje?
Kad si bio mlad nisi znao da sve ima cenu, niti si znao šta znači predaja...
Takođe, ni da se sve, u nekom, za tebe nepoznatom svetu, zove prodaja...
Među velikanima o kojima malo znamo ili su, sticajem okolnosti skoro ceo jedan vek osuđeni na zaborav, ističe se ime Moldavca Mihaila Todika. Za njega su čuli i o njemu manje ili više znaju samo oni koji su tražili i možda sebi u preparatu za koji je Todik odgovoran, našli leka teškoj boljci. Tako će ovo biti priča i o sudbini upornog i istrajnog borca za ljudsko dobro i o čudesnom preparatu koji nosi njegovo ime - todikampu.
"Posle svega, nakon prebrisanih reči, ostane samo belina."
“Mi se rađamo sami i umiremo sami. Jedino kroz našu ljubav i prijateljstvo možemo na trenutak stvoriti iluziju da nismo sami” – Orson Vels.
Za mene, otkako se računa vreme, govore da sam sebičan i samoživ. Naravno da jesam. I to mnogo više nego što se govori. Zar je u tome nešto loše?
Ako se ne bude čuo fijuk sirene koji otpozdravlja skitnicama...
Površnost - bolest savremenog sveta?
Dok je većina sveta spavala...
Živimo u svetu u kojem ni zakoni, ni pravila često ne samo da ne važe, već njihovo prenebregavanje, zaobilaženje ili "prilagođena" primena ponekad vode čak i do - povoljnog ishoda.
Čemu, onda, zapitaćete se s pravom, pravila?
Svi oni koji praktikuju bajerizam su odabrani za život...
Postoji zid...
Kao granica između svakog vremena i kao granica između svakog prostora.
Ne zna se razlog zašto je i kada nazvan tim imenom...
Pripadnici svetlosti i pripadnici tame - otprilike bi tako trebalo da se nazivaju.
Žive i stanuju na istom mestu, isprepleteni i, sticajem nevoljnih okolnosti, upućeni jedni na druge.
Duh božićnih praznika, taj mili, dražesni osećaj nesvakidašnje svetkovine duše, nastanio se u muzičkim kutijama i staklenim kuglama kroz koje nevino promiču pahulje.
Osećao se blaženo: bez težine i okova.
Nije bio ničiji.
Nije pripadao nikome.
Nikome, takođe, nije dugovao.
1. Najviše ljudskih glava palo je za bogove.
2. Istorija sveta je kalendar ratova. Kratkotrajna primirja samo potvrđuju prethodnu činjenicu.
"Bele noći kao u Sankt Peterburgu" su ubrzale moj dolazak u staru prestonicu Moskvu...
