U neka vremena, uvek nedogledno bolja od naših dana, ljudi su se bavili i pitanjem ljudskih, pa i polnih sloboda. Da "Prizori iz bračnog života" mogu biti istinska tema nezaboravnog filma iliti serijala drugojačijeg od pojmova kakvi su, za stariju generaciju "Dugo toplo leto" ili "Gradić Pejton", a za mlađu latinoameričke, turske ili indijske proizvodnje, pokazali su upravo Švedi.
Mag sedme umetnosti, Njegovo Gospodstvo Ingmar Bergman, uostalom, čovek sa Ostrva, napravio je od sredovečnog anonimnog Erlanda Jozefsona, kojem je poverio glavnu rolu, filmsku mega zvezdu, koja će svetleti i posle zalaska Bergmanove "popularnosti". Film, kasnije pretočen u seriju, bavio se na nesvakidašnje otvoren način tabu zonom u bračnim odnosima: pitanjima osećanja, na kojima je do "Prizora" bilo nemoguće zasnovati siže. Pardon, ljubavni, posebno bračni. Iza braka se pitanje emocija nije postavljalo. Ne na ovako eksplicitan, suštinski, egzistencijalan način. I samo na tome. Gde nema osećanja, Bergmanovi junaci, pored podrazumevajućeg materijalnog blagostanja sposobni da budu i slobodni (daleko relativnije od svih drugih u tom trenutku švedske socijalne utopije ili, pak stvarnosti).
Gledano s celuloida, koji je, po opštem mišljenju umnih ljudi toga vremena (osamdesetih godina prošlog veka) preslikao jedan stvarni trenutak naše egzistencije (dakako kosmičke) - gde smo mi danas? Po pitanju slobode, tabua i granica.
Ukroćeni, kao dresirane životinje, posle puštanja s povoca da se istrčimo, poslušno se vraćamo na lanac. Zar ne?
Znao je Bergman šta radi zadajući nam ideal svojih "Prizora"- dovoljno i samo kao moguć. Sami smo prepoznali film kao stvarnost.
Reći ćemo - kao izgovor - Bergmanov svet, Bergmanove žene, Bergmanovi ljudi.
Samo kao izgovor.
Za sopstvenu nesposobnost da se nametnemo, da otvaramo granice slobode i to najpre na onom mestu gde to dugujemo sebi i Bogu, a možda i osobi s kojom delimo intimu.
Otuda danas prizori iz bračnih života sablažnjuju i ogroman porast zločina iz strasti. Ljudi se izgube, dotraju, ne poznaju se, a imaju obaveze. Besmislenost ih ubija i ispunjava mržnjom, otrovom za zdravlje.
Najveći broj onih koje je nekada Bog sastavio (ljubav), koji zajednički odgajaju svoje plodove, svoju decu, podvaljuju i zabušavaju jedni drugima. Nije ih ekonomska nesloboda sputala da budu pošteni iskreni. I možda je upravo prvi lanac koji treba da raskinu, jer će sve ostale sa mnogo više snage i volje, jeste laž u kojoj žive, sa pogrešnom osobom, na krivi način.
Šta tek reći o onima koji odrastaju u takvom otrovu?
Predlažemo obaveznu literaturu "Prizore iz bračnog života". Ako ne ide iz prve, pravite pauze. Posle toga će se otvoriti ceo jedan raskošni svet ovog genija: Sedmi pečat, Devičanski izvor, Fani i Aleksandar, Divlje jagode… i bićete mnogo bogatiji. Bergman je bogat svim onim što mu je od Boga dato i to bogatstvo daruje svima. Ž. Ž.
Нема коментара:
Постави коментар