Nije bio ničiji.
Nije pripadao nikome.
Nikome, takođe, nije dugovao.
Bio je zaboravljen od svih; sklonjen, neometan, bezopasan. Čak ni pod prismotrom. Otpisan.
Ništa mu se teže nije moglo dogoditi.
Kao riba u akvarijumu, pokušavao je da skrene pažnju na sopstveno postojanje, ali je ono ostajalo neprimećeno iza debelog stakla.
Disao je pod vodom, a živeo u vazdušnom džepu, ne znajući ni kako ni zašto je tu gde jeste - procesu.
Slobodan da otvori prozor i poleti. Ž.Ž.
Нема коментара:
Постави коментар