POVRŠNOST - BOLEST SAVREMENOG SVETA

Površnost - bolest savremenog sveta?

Površnost, ponekad, zaista ume da iznenadi. 
Možda čak i one koji su toliko vremena učestvovali u njenom promovisanju i usavršavanju.

Cinici bi rekli da površnost, u stvari, samo odražava stepen i nivo napretka modernog čoveka. Oni drugi, pesimističniji, ukazuju da nas prava površnost tek čeka u vremenu koje dolazi. Takođe, na žalost, nema tog lekara koji, još uvek, može da napiše efikasan recept za borbu protiv nje. 
Tako nešto jedino može da reši neko drugi. Isti onaj koji od nje najviše i trpi i koji je, u krajnjem slučaju, i najviše odgovoran za njeno širenje...

Isprepletena je nevidljivim i vidljivim nitima sa mnogo čime: tehnologijom, manipulacijom raznih oblika, usitnjenom naukom, brzinom događaja od kojih se sve više vrti u glavi, nedostatkom vremena i egzitencijalnim pitanjima koja će, moguće, sve više opterećivati stanovništvo planete. Posledice su poražavajuće...
 
Otuđeni zbog, između ostalog, površnog sagledavanja svojih života i, sve više, mehaničkog pogleda na bližu ili dalju okolinu, mi ćemo, ukoliko se nešto ne promeni, ostati potpuno usamljeni u svome sivilu. 
Ako navedeno sivilo  i bude bilo moguće jer, poznato je, površnost ne priznaje nikakvu boju...

Takvo neprirodno stanje će, možda, trajati do, mogućeg, susreta sa samim sobom - makar i pred  sopstvenim ogledalom - kada će neko naše "ja", poraženo onim što vidi, možda, spustiti pogled. 
Ako ne zbog svojevrsnog straha pred našim odrazom kojeg ćemo videti u ogledalu, onda, makar, zbog stida koji ćemo, nadajmo se, još uvek, posedovati...  Z. M.