DAH NOVOG VREMENA

Za mene, otkako se računa vreme, govore da sam sebičan i samoživ. Naravno da jesam. I to mnogo više nego što se govori. Zar je u tome nešto loše?

Kada se jedna Zemlja nije ljutila onda kada su pametnjakovići govorili da se Sunce oko nje okreće, ne znam zbog čega bih ja to činio?
Meni, u stvari, prija da čujem takve komplimente o sebi. Čak i javno to priznam kada, podrazumeva se, pronađem interes u tome.
Naravno, ne treba biti previše domišljat pa ne primetiti da ni vi, tako rastrzani između nametnutih dilema, ne zaostajete za mnom.

 

Sada, recimo, za ono što je pre bilo za osudu i najveći prezir, veoma se često govori da je u pitanju praktičnost, pragmatičnost, realizam, potpuna doraslost izazovima vremena...
Ovaj izraz o "izazovima vremena" mi se neobično dopada. Kao da sam ga lično smislio...
Nema tu, ipak, ničega neobičnog. Ne treba da vam bude uopšte žao zbog toga, jer su za tirane u antičkim vremenima mislili potpuno suprotno od onoga šta ta reč znači u današnjem vremenu.
Sve je podložno promenama pa tako i moj, na primer, sebičluk, odnosno, tačnije, današnjim rečnikom rečeno, napredak u svakom pogledu.
Ipak, previše se vremena izgubilo za svest koju ste uvek imali a koju nikako niste hteli javno da prihvatite. Lažni a nametnuti moral, tako se to kaže, čini mi se, zar ne? Mislite, u ovom trenutku,  da se radi o ironiji? Pa i najveća ironija počiva na nečijoj izneverenoj čestitosti, ako se ne varam...  
Samo budale i zaluđenici ne osećaju dah novog vremena...
Takvi veruju u ono, po stoti put ponavljam,  što je ko zna ko i kada napisao...

A "Sudnji dan"? 
Nije bilo dana, meseca, godine, decenije, stoleća a da vam, makar neko, plašeći vas, taj datum nije spomenuo. Osušila su vam se usta od neprestanog ponavljanja. I? Mislite da je sada teže nego ranije i da je vaša trenutna nevolja po nečemu posebna?

Glad, ratovi, ubistva, pljačke, prirodne katastrofe i razni drugi užasi...
Svega toga je bilo uvek i svaka generacija je, makar u nekom delu planete, proklinjala svoju sadašnjost tražeći i moleći da se ispuni ono čime su joj toliko vremena punili glavu...
 
Kako ste vi sebični i samoživi. Retko, retko ko od vas ne misli da sve ne počinje i da se sve ne završava sa vama. Uvek ste i bili takvi... 
Da li vam i  sada reči o mojoj sebičnosti zvuče, još uvek, tako strano i odbojno?  


P. S. Tekst je iz serijala Antihrist. Stavovi izneti u članku nisu i stavovi autora.     Z. M.