25. 1. 2017.

LJUDI SU ODUVEK VOLELI PRAVE HEROJE

Da li su ljudi oduvek, zaista, voleli prave i dokazane heroje?

Ovde, na ovom mestu, sudite i presuđujete, poštujete i prezirete, mrzite i volite. Ništa vam, kao što je poznato, nije zabranjeno...  
Sve više ste svesni svojih nepresušnih talenata i cilja koji je pred vama...
Ostavićete za sobom nepotrebnu krivicu, lažnu savest, nametnuto i jalovo milosrđe i upoznaćete potpuno značaj neprolaznog i vašu veliku mogućnost da ovladate njom. Postaćete besmrtni jer najboljima to i priliči...
Stara je ovo priča... Priča koja je zaustavljena onda kada nije trebalo da bude zaustavljena. Ne radi mene... Pa meni je svejedno. Ali vi...


Zablude se plaćaju i to skupo. Nekome je, izgleda, potpuno svejedno što je tako, jer da nije već odavno bi se opredelili za pravu stranu. 

Da li je u pitanju nedostatak, lažne i navodne, samilosti, hrabrosti, milosrđa ili se radi o običnoj tvrdoglavosti i ponosu? Takvi nikada nisu dovoljno dobro baratali računskim operacijama. O promišljenosti da se i ne govori...
Seme je, ipak, na vreme posejano i nema te sile da zaustavi ono što će da se desi...
Poneka polupana glava, eto šta će da se desi... 
Di sada sam ja uvek izlazio kao pobednik. 
Zašto? Ljudi su oduvek voleli prave heroje a ne lažne spasitelje i plačljivce...

Odavno je poznato šta je uzaludnost opiranja. Od istine je nemoguće pobeći...
Jedino što se moja istina potpuno razlikuje od vaše...
 

Muku i patnju niko ne voli, pa ma kakva da se, navodna, pravda krije iza njih...
A vi? Budite iskreni, bar jednom, pa mi odgovorite, da li biste uzeli ono što postoji i što je dokazano vredno ili nešto što niko nikada nije video ili osetio?


"Pitaš me o vremenu?
Kako da bilo šta odgovorim o nečemu što ne mogu dodirom da osetim?"
...   Z. M.


Нема коментара:

Постави коментар