Ako je iko mogao da stvori celuloidnu iluziju na milimetar od stvarnosti, onda je to učinio veliki glumac, zaljubljenik u daske i kamerno, scenarista, režiser nezaboravnog glasa i divljine, bundžija s razlogom i argumentima-amerikanac Orson Vels.
Čovek koji je iz bajke padao na dno i, možda, najbolje poznavao klackalicu života („ko bi dole, sad je gore“)-iz prve ruke. Dete, mladić i čovek kojeg je u stopu pratila fama o svemogućem, geniju. Geniju pozorišne, radijske i, barem još, filmske avangarde.
Čovek koji je uticao na sudbinu svojih dela, a ona ga, univerzalnošću, nadživela.
Po mnogima autor najboljeg filma 20.veka, trećeg dobitnika nagrade za životno delo Američke filmske akademije.
Pošto je načinio krupne korake u razvoju avangardnog teatra, Vels je okupio vanserijsku glumačku postavu, koja ga je pratila u celuloidne avanture kultnih razmera.
Ratne 1941.godine snimiće svoje kapitalno delo „Građanin Kejn“, priču iz stvarnosti koja će ga skupo koštati. Sa svega 26 leta mladi Orson Vels dotaći će zvezde umetnosti i udariti u zid. Umesto novca i slave, usledio je progon, kao da su progonitelji iz filmskog prvenca anticipirali više od njegovog autora.
Na životnoj prekretnici, genije će shvatiti snagu sudara volje i navike. To ga, međutim, neće obeshrabriti. Naprotiv.Učvrstiće ga u borbi protiv uvreženih pravila.“Biti režiser filma je idealno utočište za mediokritete“-presudiće mladi Orson Vels i istrajati u nezavisnosti do samoga kraja.
Uvek u novoj ideji, sa svežim elanom, sa druge strane će imati prepoznate, moćne i stvarne, opasne ljude. Oni će pokretati harange protiv samosvojnog umetnika, koji nije išao uz dlaku. Kao što su u srednjem veku gorele lomače za đavolsko štivo, od bioskopa u kojima su se prikazivali Velsov prvi dugi metar „Građanin Kejn“, a potom i „Treći čovek“, „Poverljiv izveštaj“ i redom, odvraćaće se publika. Uvek na gubitku, Vels je morao da vaskrsava kao Feniks, seleći se s kontinenta na kontinent, menjajući poslove, da bi preživeo i opstao. Iza njega niko do kraja nije smeo da stane. Britak, oštar i beskompromisan, ostavio je sagu o jednom čoveku-koji se uspinje društvenim lestvicama do samoga vrha i na kraju ostaje beznadežno sam-sa svojom velikom tajnom.
U svetu senzacija, bleštavila i sjaja crno-belim filmovima Orsona Velsa preti sudbina nemog filma. Iz depoa kinoteka i televizija retko se vade rolne sa njegovim naslovima. Zanimljivo je da one, kao ni onda kada su stvarane, nemaju brojnu publiku. No, i posle toliko prašine, sačuvale su magiju. Nemaju publiku, ali imaju poklonike.
Zato je Velsov „Građanin Kejn“ naslov koji se izgovara sa strahopoštovanjem.
Zato je deo opšte kulture.
Zato je umetnička baština našeg sveta.
Jednostavno, neponovljiv. Ž. Ž.
Нема коментара:
Постави коментар