Žive i stanuju na istom mestu, isprepleteni i, sticajem nevoljnih okolnosti, upućeni jedni na druge.
Posrću, padaju, pa se opet podižu...
Može i drugačije da se napiše, zavisno iz kog ugla se gleda.
Nekada se ne prepoznaju kada se sretnu, jer u ovakvom vremenu toliko toga je, naizgled, slično jedno drugom...
Oni drugi se, na prvi pogled, u takvim oklnostima bolje i lakše snalaze.
Neko je primetio da je to zato jer su oni i stvorili ovaj i ovakav svet...
Niko od prvih se, naravno, ne bi složio sa takvom tvrdnjom, ali zatečeni sve većim udelom drugih, ponekad, pogledaju u nebo zbog odgovora koje im čuđenje pitanjem nametne...
Postoje otkako je sveta i veka. Grade, ruše, stvaraju, uništavaju...
I jedni i drugi vole da se nazivaju ljudima.
Prvi radi zahvalnosti što su to što jesu a drugi zbog pretvaranja da su to još uvek... Z. M.
Нема коментара:
Постави коментар