Čemu, onda, zapitaćete se s pravom, pravila?
Krenimo redom, od onoga što nam je najpoznatije, u matriksu u kojem se rađamo, često bez izbora, u kome ogreznemo i formiramo se - Biblije, odnosno Starog i(li) Novog zaveta. Koliko je samo PRAVILnih nedoslednosti u svetim spisima na kojima počivaju obrasci trećine sveta!
Ako ti ovca zapadne u zamku, zar je nećeš spasavati u subotu? - pitao je Isus, za vreme svog ovozemaljskog hoda, učeći svoje sunarodnike pravilima vere koju je propovedao. Pitao je zato što je tada važeći starozavetni zakon obavezivao da se jedan dan u nedelji, to je bila subota, posveti odmoru i Bogu, kod poštovalaca Mojsijevih tablica.
Dakle, kada se slepo držimo obreda i običaja, sledstveno Isusovom nauku, možemo da pogrešimo. Uvek postoje izuzeci. To je život. On ponekad nameće odstupanja. Praktičnost koja se ne slaže u dlaku sa zakonima, a opet nije nedozvoljena. Ne kvari zakon. Iznad svih zakona je nužda i vera da se upravo tako u određenom trenutku moralo postupiti, iako su izuzeci najčešće nepredviđene i neplanirane situacije.
Ko je taj ko neće u nedelju ili na praznik, recimo, dane posvećene odmoru i Bogu (koliko ga njih posveti Bogu, ode na službu u hram ili provede u molitvi?) gasiti svoj dom zahvaćen požarom?
A kad je dozvolio Isus, priznaćete...
Bezbroj je trvijalnijih izuzetaka. Ako smatrate da ishrana, kao što propagiraju neki vrlo ubedljivi nutricionisti, treba 51 odsto da počiva na svežim namirnicama, da li ćete zbog tog opšteg količinskog pravila jesti nekuvani pasulj ili sirovi krompir, ili...Barena šargarepa, recimo, više od 20 puta je spremnija organizmu od sirove. Samo primera radi.
O čudotvornosti kurkume se gotovo sve zna. Da li se zna da rastvorena u tečnoj hrani ona samo prođe kroz organizam, bez ikakvog dejstva? Na taj način je sasvim neefikasna. Ali ako se skuva u vodi u gustu pastu, pa se kašičica smese stavi u mlaki čaj ili mleko sa kašikom hladno ceđenog ulja, tada za 200 puta povećava dejstvo!
Zar nije sve u životu tako?
Uzmimo primer iz svakodnevice: brak.
Upoznaju se dvoje, zavole, odluče na brak uz blagoslov roditelja (ili ne), ozvaniče ga pred Bogom - u crki, i ljudima - kod matičara. Decu izrode, a onda, vremenom shvataju da su promašili svoje živote. Njihove svađe i nesporazumi ugroze najpre njihovo zdravlje, jer počinju da se ne trpe, iako zbog dece pokušavaju da prevaziđu to stanje. Upravo se na proizvodima braka - deci, pored supružnika, kvalitet i zasnovanost lošeg braka najbolje vidi - ona nisu ista kao ona rođena i odrasla u harmoničnoj vezi jednog para (bio on po zakonima ili ne), koji vezuje ljubav.
Treba li takav brak održavati po svaku cenu iako je štetan po sve koji s njim imaju veze?
Nije zalud rečeno "bolje dobar razvod nego loš brak".
Uostalom, ljudi olako daju zavete, prihvataju pravila bez svesti i odgovornosti o značaju svoga čina, a njihovo slepo poštovanje, pak, košta skupih i dugotrajnih posledica.
Ljubav, pak, kao i sve ono čemu se posvetimo iskreno i srcem, tako često ne haju ni za kakva pravila, ali skoro uvek dovode do najboljih mogućih posledica.
Brinite za dušu i srce, oni su najosetljiviji instrumenti opravdanosti "pravila". Zakoni duše i srca, doduše, često vode u zbrku i haos, ali za njih najčešće nađemo opravdanje. Srcu i duši se prašta. Njihova su sagrešenja "nevoljna" i nekako se i ne nalaze na listi grehova.
Ž. Ž.
Нема коментара:
Постави коментар