Takođe, ni da se sve, u nekom, za tebe nepoznatom svetu, zove prodaja...
I da će "nekima" da bude potpuno svejedno što si se rodio i što postojiš.
I da, po njima, tek treba da, od bezimenog i nepostojećeg, postaneš broj...
A posle?
Svakodnevno si sebe ubeđivao da nisi izuzetak. Takav je svet, u sebi si govorio.
Uvek je bio takav, tešio si se još više...
Dani, meseci i godine su prolazile. Toliko toga se izdešaavalo a tebi se činilo kao da se radilo o jednom jedinom trenutku.
Mnogo toga si i zaboravio. Namerno ili nenamerno, svejedno je.
Ipak, posle svega, kao da te je sve više proganjao odgovor na pitanje kako i kada je sve počelo?
Odavno si naučio da sve ima svoju cenu, da mnogi posrnu u životu iz raznoraznih razloga i da malo toga ostane u ljudskom svetu a da nije na prodaju.
Pa ipak, bez obzira na sva objašnjenja, razumevanja i opravdanja, sve više te je mučilo pitanje: zar sam ovo, još uvek, ja? Z. M.
Нема коментара:
Постави коментар