Tada će jutra, uzaludno zagledajući zakasneli dan, pognuti glavu, sunce će svoju svetlost, tražeći nova polja, ustupiti nekom drugom, a ptice će, umesto neba i oblaka, skupljenih krila, neko drugo sklonište potražiti...
Mnoge će misli, zbog svega toga, ostati nedovršene, reči nedorečene a sklopljene ruke će se, umesto radosnog mahanja, hladnoćom skrivati ...
I mnoga pitanja, koje su, često, samo oči mogle da postave, ostaće nepostavljena, a odgovori, koje su nečije duše tražile, zauvek neodgovoreni...
Ako fijuk sirene skitnicama ne otpozdravi... Z. M.
Нема коментара:
Постави коментар