PROMENJENA KLIMA - PROPAST CIVILIZACIJE MAJA

Ko su bile Maje i zašto je oko njih stvorena takva misterija? Zašto se stalno insistira na njihovom misterioznom nestanku kada baš i nije bilo tako? Da li je njihov pogled na svet bio toliko superioran ili je u pitanju samo ko zna koja po redu ekonomska smicalica savremenog sveta?

Naseljavali su Srednju Ameriku i nikada nisu imali samo jednu državu, već su bili podeljeni na mnogobrojna kraljevstva koja su međusobno ratovala. U predahu rata, gradili su najvelelepnije gradjevine, nalik na piramide, od kojih su mnoge, još uvek, sakrivene džunglom. Bili su „opterećeni" brojevima i matematikom. Stalno su računali, gledajući u nebo i praveći neobično precizne nebeske karte. Savremenoj civilizaciji je bilo potrebno puno napora da dešifruje njihovo pismo i to ne potpuno. Sa druge strane, bio je prisutan surovi kult žrtvovanja ljudi i to masovni.
Posle ekstremnih suša i ratova i napuštanja neplodnih i razorenih teritorija i gradova, Maje su došle do svoje kulturne i naučne propasti. Kao, uostalom, mnoge kulture pre njih. Tim pod vodstvom Benjamina Kuka iz NASA instituta, pokazao je da je sistematsko krčenje šuma, koje su provodili Maje, značajno pogoršalo klimu u Centralnoj Americi. Promenjena klima, pokazalo se, drastično je uticala na propast civilizacije Maja.
Neke ranije studije utvrdile su da je na sličan način nestala civilizacija južnoameričkog naroda Nasca koji je poznat po ogromnim crtežima na zemlji.
Nameće se pitanje, kako su relativno primitivni poljoprivrednici mogli tako drastično uticati na vremenske prilike?

Naučnici smatraju da su površine koje su Maje iskrčili imale veći indeks refleksije od tamnijih šuma. To znači da su reflektovale energiju u atmosferu umesto da je apsorbuju. Na taj se način smanjio dotok energije koja je bila neophodna za procese kao što je pretvaranje vode u paru i oblake. Konačan rezultat bilo je smanjenje količina padavina za 10 do 20 odsto. Zbog smanjenih količina kiša tlo se isušilo pa je sva dodatna energija odlazila u zagrevanje površine umesto u isparavanje vode. Temperature površine porasle su za 0,5 stepena Celzijusa.
Za društvo koje je zavisilo od poljoprivrede, to je bilo pogubno. Kuk i njegove kolege uporedile su vegetaciju iz razdoblja pre i nakon dolaska Kolumba 1492. Invazija Evropljana smanjila je broj starosedelaca za čak 90 odsto. To je smanjilo ljudski pritisak na šume pa su one ponovo počele rasti. Tragovi u tlu, naime, pokazuju da je nakon invazije klima ponovo postala vlažnija.

Naučnici smatraju da je krčenje šuma odgovorno za oko 50 odsto intenziteta suša i upozoravaju da bi slični scenariji mogli da se ponove i u budućnosti iz istih razloga – preteranog krčenja šuma.
Za razliku od Inka i Acteka, Maje nisu imale jednog vladara i nisu imali zlata i rudnog bogatstva. Samim tim, Špancima nisu bili toliko interesantni i poslednja njihova kraljevina je pokorena tek krajem sedamnaestog veka.
Njihovi potomci naseljavaju mnoge centralnoameričke države i sa ponosom nose ime Maja. Bez obzira što su svi katolici, sačuvali su sve svoje stare rituale i običaje - sem žrtvovanja...   P. S. Tekst je prvi put objavljen u decembru 2012. godine.    Z. M.