Misao po misao, slika za slikom, prizor za prizorom…
Sa svih strana sudnji se približavaju i čuju se trube.
Prsti su drhtavi za ono što se prepoznaje, a oči preumorne i teške da vide nebo kako svoje mesto zauzima…
Arhangele, zar je to ta knjiga koja se ponovo čita?
Arhangele, malo je nebo za tvoj beskraj, malo je tuge i malo je patnje vredne pravde tvoje, pa ipak…
Na ovoj zemlji, Arhangele, vreme se samo sa jedne na drugu stranu premešta. Kao i reči koje su, ko zna kad, izgubile ime, tuge što su proterane da ih lažna radost zameni, beskraj koji tako lako nalazi granice, smisao što se prekriva prazninom…
Arhangele, seti se Pravednog što ga u smrti proslavismo i suze koju mu poklonismo.
Seti se pustinje i utočišta, seti se sna, snova i osame i najbolnije tišine kada se glava u zvezdanom krilu našla i razgovora kada je nemost progovorila.
Seti se Arhangele i onog svoda pod nebom, kada se beskrajem širila muzika njegova.
Arhangele, seti se i svih zvona koja su mnogi drugačije čuli , kao i onog sa Mudrosti Svete što je kontinente bližilo…
Seti se i konjskog kasa, kada je ta ista Mudrost onako ponižena i seti se sramote i straha tada doživljenog, kada se sve rušilo i u smrt pretvaralo…
Od svakog izvora, reke i od svakog mora tada se bežalo – da se odraz lica ne pogleda nikada više.
Naše duše su, posle svega, preuumorne od svih sećanja i od svih putovanja, a oči preteške od svega onoga što su spoznale i prepoznale…
Arhangele,
Ovo nije molba i ovo nije molitva.
Ovo je stid koji se muči ne bi li se prave reči pronašle:
Sa jednom rukom pravde prigrli pravedne da suzom tlo kamenito natope.
Sa drugom rukom svaki red pokaži i svako slovo objavi.
Da pognuti u pravom času ustanu, da oni što vide progledaju, da oni što znaju saznaju i da oni što veruju, na kraju, poveruju.
Arhangele, ne čujemo te i ne vidimo od silnih ljudi raspetih...
“Dok su se sa neba čula najavljena zvona a trube parale strašnu tišinu da Prvom i Poslednjem najave dolazak, hiljade leptirova vinulo se u visine da se u anđele pretvore i put otvore. Tada se i vreme umorilo od lutanja beskrajnog i suzi pravednika poklonilo se…" Z. M.
Ovo je stid koji se muči ne bi li se prave reči pronašle:
Sa jednom rukom pravde prigrli pravedne da suzom tlo kamenito natope.
Sa drugom rukom svaki red pokaži i svako slovo objavi.
Da pognuti u pravom času ustanu, da oni što vide progledaju, da oni što znaju saznaju i da oni što veruju, na kraju, poveruju.
Arhangele, ne čujemo te i ne vidimo od silnih ljudi raspetih...
“Dok su se sa neba čula najavljena zvona a trube parale strašnu tišinu da Prvom i Poslednjem najave dolazak, hiljade leptirova vinulo se u visine da se u anđele pretvore i put otvore. Tada se i vreme umorilo od lutanja beskrajnog i suzi pravednika poklonilo se…" Z. M.
Нема коментара:
Постави коментар