Da li vam je palo napamet da ih spakujete u staklenu ambalažu za ono doba jesenjih i zimskih kiša - kada ih ne bude bilo i da ih u hladnim danima prizovete mirisima?
Recepti su vrlo jednostavni: bez bojazni se koriste uglavnom cvasti samoniklog poljskog bilja, mada mogu i stabljike i listovi, sveže ceđeni ili jednostavno odstajali u vodi 24 časa, kako bi u njoj ostavili svu svoju aromu. Sigurnosti radi, da sve to bilje opstane preko leta na visokim temperaturama, iskusnije domaćice, ipak, i po cenu gubljenja nekih od sastojaka, preporučuju i prokuvavanje "baze", iz koje će se termičkom obradom u vodi sačuvati ono najvrednije, najkorisnije i najlekovitije.
I kada odlučite da med ili miomirisni sirup pravite od prokuvanih biljaka, ostavite ga da se ohladi i odstoji barem 24 časa, a onda procedite i dodajte šećera koji će ga na najbolji način konzervirati i sačuvati za zimu. Naravno, bilo vodu u kojoj su potopljene cvasti ili prokuvane, treba procediti i dodavanjem one količine šećera koja će ga zgustiti u sirup, "začiniti" kojom kapi ili čak kriškom limuna - da se ne bi ušećerio, ukoliko je koncentracija šećera prevelika.
Vrlo je važno pravilno dozirati količinu dodatog šećera u odnosu na bilje, kako bi se održala ravnoteža izvornog mirisa i arome cvetova. Toplo preporučujem što više cvetova, cvasti ili listova, kako bi se izbeglo da slatkoća bude jedini čulni doživljaj naše mirisne poljske zimnice.
U zavisnosti od toga da li želite "med" ili sirup, dozirajte šećerom gustinu vašeg poljskog specijaliteta od uglavnom samoniklog bilja.
Ovih dana borovi dobijaju na vrhovima grana nove izdanke - izuzetno su blagotovorni uz čaj ili našte - na kašičicu, ukoliko se poređaju u teglu i zaliju šećerom, dobro zatvore i ostave nekoliko nedelja na suncu. Smesa se jednostavno procedi - obavezno kane nekoliko kapi limuna kako se ne bi ušećerila i čuva za sve probleme disajnih organa, a posebno upale pluća i bronhitisa. Treba samo paziti da izdanci budu od bora ili jele - smreka i tisa su otrovne!
Ne propustite maslačak, po istoj proceduri opisanoj za sveže ceđene sokove ili potopljene cvetove ili blago prokuvane i odstajale, pa proceđene. Najbolji čistač krvi, prirodni lek za jetru i žuč, uvek će dobro doći. Bilo kao med, ili sirup.
Ne zaboravite da je kopriva najbogatija i najiskoristljivija u proleće, kada njeni listovi sadrže 80 odsto korsinih materija u odnosu na 20 odsto u jesen. Sok od koprive konzerviran kao sirup, priprema se na gore opisan način - najbolje od sveže ceđenog "suvog" soka, bez dodatka vode, jer je kopriva zeljasta, izuzetno sočna biljka...O njenim korisnim svojstvima za popravljanje krvne slike, ali i protiv reumatizma i koštanih problema već smo podrobno pisali na našim stranicama. Ako vas uz sve pobrojne preporuke miris koprive ipak odbija, aromatuzujte ga prirodnim dodacima - kombinujte sa nanom, zovom, bagremom...
Malo je poznato da su izuzetan lek za imunitet, prirodan diuretik i dobri za preznojavanje i lakše preboljevanje infekcija praćenih temperaturom, cvasti kraljevskog drveta, medonosnog bagrema. Lako se beru, dostupne su i pripremaju kao gore opisani med ili sirup za sokove na rastvaranje, dok je potrebno pažljivo ih sušiti na promaji kako bi im se miris zadržao u čaju. Uostalom, bagrem najbolje preporučuju pčele, samo treba paziti da se beru isključivo cvasti - čak i bagremov list je otrovan i izaziva dijareju.
Zova se vratila na velika vrata u špajzeve pravih domaćica.
Ali, isti recept se može primeniti i za dobro poznatu nanu, dudinje i lipu, čiji bi miris bila prava gre'ota ne konzervirati u staklenke za zimu!
Sem šećera i limuna, strpljenja i uživanja u branju i sakupljanju biljaka na najčistijim i najzaklonjenijim mestima, i, naravno, malo truda, ništa vam više nije potrebno. Proverite koliko vam se naredna zima uz pomoć ovakve zdrave priručne apoteke prolećnih mirisa i poljskih aroma može razlikovati od dosadašnjih.
Ž. Ž.
Нема коментара:
Постави коментар