VREME UOBRAŽENIH

Ovo je vreme uobraženih i do neverice narcisoidnih malih bogova.

Potpuno otuđenih od stvarnog života koji pritiska, izaziva i poziva na svakodnevno sučeljavanje sa golim opstankom.

Ovo je, takođe, i vreme najveće sluđenosti u ime slavljenog intelekta. Intelekta koji je, hteo ne hteo, postao pokriće za sve mračniji i besramniji pogled na ljudsku civilizaciju.

Pokrovitelji lažnih ideala, kao najdosledniji zaštitnici takvog intelekta, samo su, na žalost i nesreću, jedan u nizu kaprica koje je iznedrio takozvani svet.

To je svet upakovane oblande i sve debljih obraza, koji ima uverenje da su svi drugi, koji mu ne pripadaju onako kako se nipodaštavajuće od njih očekuje, samo suvišan talog na ovoj planeti i čija je uloga, uglavnom, svedena na računanje koliko dana ima koji mesec.

Takođe i svet najprizemnije zabave i razonode, određene isključivo za vežbanje najsirovijih facijalnih grčeva na licu, kao zamene sa zdrav i prirodan smeh.

Isto tako i svet ratnih igara koje se predstavljaju kao najeftinije kompjuterske igrice, ukrašene najbestidnijim floskulama i poštapalicama koje samo imitacija ili mutacija saosećajnosti može da stvori...

Svakako i svet stvaranih ili izmišljenih nedoumica ili dilema, kao oprobani izgovor da vreme teče u najboljem pravcu, oholo negirajući da se uvek, ali baš uvek, trči jedan te isti krug. Isti onaj krug koji je sinonim za nemoć svakog slobodnog ljudskog bića.

Uz sve navedeno i svet klovnova i manipulatora, plagijatora i plagijatorskih dela, koji poput vampira cedi sve što se mrda.

Ukrašen je takvom unikatnošću da svako pitanje ili odgovor bude oličeno u suvišnoj ili potpuno srozanoj vrednosti.

Sve ovo mali bogovi veoma dobro znaju.
I potpuno im je svejedno što je tako.
Još više im je svejedno što to isto znaju i mnogi drugi.
Zato i postoji onaj krug kroz koji se uvek na isti način trči...    Z. M.