PREĆUTANA VRSTA LJUDI

Postoji prećutana vrsta ljudi, oni su posmatrači. Stoje sa strane, gledaju, osmatraju i ostavljaju utisak kao da su prošli sve i znaju odgovore i imaju rešenja za sve probleme.

Iako se naizgled lako nose sa životom, kao da se ne hrane, ne duguju i ne moraju da zaradjuju, u tom smislu su oni, ipak, jedni od nas. Samo što rutinske obaveze obavljaju bez roptanja, i čak s lakoćom, protežu su koliko su dugački, ne menja ih ni novac ni besparica. Imaju i oni svoje loše trenutke. Svoje ponore, kojih ih samosvest ne spašava.

Posmatrajući, oni su u stanju da generalizuju zaključke. Proziru svoje "objekte". Znaju šta će reći, ponekad izgleda da mogu da pogode šta misle.
Ostatak sveta ih se uglavnom kloni, ili ih strahopoštuju ili ih se boje, ne vole ih, te ih se klone. Ponekad se ogledaju u njima, a postoje, ipak, neka stanja u kojima čovek sebe ne voli da gleda.
To je tip Heseovog Hermana - stepskog vuka.
Zna mnogo, živi život punim plućima i oštro ga zaboli samo svest o onome što nikada neće imati, bez čega je osuđen da živi - geranijum u saksiji ispred vrata iza kojih je ono malo i za njega tako nemoguće, obično, smrtničko postojanje, na kojem zavidi i kojem se beskonačno divi, kao najvećem od svih čuda.

Dakle, i "Prozorljivi" ima svoju ahilovu petu, slabost pred kojom je u stanju da plače bez prestanka kao dete za željenom igračkom, koju mu ne daju.
Svet sebi sličnih ponekad mu dosadi, u njemu se sva čuda dogode za tri dana, a onaj, njemu nedostupan svet, dostupan samo kao posmatraču, iako isti, uvek je živ i životan, za razliku od njegovog, nekako vampirskog, od kojeg bole pluća...
I ta tiha, bezazlena patnja za tako običnim i malim stvarima, ume, ponekad, da mu razboli uzvišenu dušu.
Ne bi, uostalom, ni bio Posmatrač, da nema šta da posmatra.

Samo bi, ponekad, krajičkom oka, voleo da je i sam deo onog posmatranog sveta.
To u njemu uvek okine strunu čiji ga ton neumoljivo poput giljotine poseče svešću da je život uvek negde drugde, njemu nedostupan, samo sanjan. A želeo bi da se ponekad i probudi, kao sav ostali svet. I obraduje nebu i jutru i sunčanom danu. A ne da samo posmatra tuđe buđenje.

Ž. Ž.