I značajan i beznačajan. Baš kao i ovaj naš, još uvek, aktuelni svet.
Programiran je, pored svega ostalog, da kopira i imitira.
Imitacija je, ponekad, zavodljivija od originala. Posebno ako i sam original počne da menja svrhu...
Virtuelni svet, neki put, može i klonom da se nazove - uspešno je preuzeo sve šta mu odgovara. Možda, čak i više od toga.
U poslednje vreme sposoban je i da samostalno stvara i kao da se čeka trenutak kada će, potpuno i autonomno, da preuzme potpunu kontrolu od onih koji su sve smislili i stvorili.
Uvek se i radilo o kontroli, zar ne?
Kao što je poznato, novčić uvek ima dve strane. Lice i naličje.
Pismo ili glava, uvek je bila dilema i stvar, ponekad, navodnog izbora...
Možda te i takve dileme, kada dođe vreme, neće ni da bude?
A ni izbora... Z. M.
Нема коментара:
Постави коментар