NEKA TE ZABORAV ODMORI OD PITANJA

Poželi da slomljen umorom usniš zaborav koji će te odmoriti od minulog dana, životnog bremena, monotonije večnog ponavljanja istog.
Neka te zaborav odmori od pitanja.

Neka te vrate u trenutak  gde će, možda, kad se probudiš, ponovo sve biti novo. Novo kao prvi put.

Sanjaj san i produži ga do budnosti. Nastavi da sanjaš. Tako je, čini se, jedino danas moguće živeti. Sa nadom da ćeš se jednoga dana, ipak, probuditi u tom istom snu. Na javi se ništa neće dogoditi. Jer, život je san nekoga ko je zaboravio ili odbio da se probudi... U "svetu, najboljem od svih svetova".
I tamo ćeš, u magičnom snu dana i noći, videti i upoznati nedrage i drage. Zapitaćeš se posle buđenja "Šta bi?" Razmislićeš da li je zaista tako, ili si sanjao, ili ti se, možda, samo pričinilo.
Dobiće svoju dimenziju, lice kakvo zaista jeste. Neće te zavaravati java lažima koje se lepe da bi te razoružale. Ne, jer san ne laže. Govori samo istinu.
Zato slobodno sanjaj. Sanjaj, spavaj i ne budi se.
Možda te san preseli u neki novi večnim suncem okupan svet, na sazvežđe Ruže.
Možda putuješ.

Možda ti prtljag neće ni trebati. Možda će te put sam voditi. Možda ništa neće biti teško.
Tamo negde gde ništa nije i sve je "možda", gde je putovanje samo putovanje a ne i odredište. Kako i priliči slobodnom stvoru. Kako nas je Bog zamislio...
Ž. Ž.