GDE SI BIO I ŠTA SI RADIO?

Gde si bio i šta si radio, pitanje je koje retko ko sebi ne postavi. Bar jednom u životu...

Sve u svemu život uopšte nije lak.
"Sveo list, galeb, srna…" Priviđenja, utvare i tako malo stvarnog. Opipljivog. Izuzmemo li smenjivanje bola i smeha.

Kad ovako prođe i kad nehotice naiđu časi računanja, dođe ti da pobegneš što nepovratnije. Gde si bio, šta si radio, zašto si bio?
Nemoguće zbog dece, koja će proći istim putem kao ti. U najmanju ruku.
Zbog pokušaja da dokučiš?
Zbog želje da postigneš? Čak i nemoguće.
Sigurno ne.

 
Preispitivanja pletu svoja vrzina kola. Ona se mogu videti kroz vodu, klopka u providnosti. Zavodljive zamke i ništa više.
Kad svi ti pokušaji prođu i otkriješ u sebi malaksalost, kad vratiš film na početak i vrtiš ga nebrojeno puta, tražeći razlog, tražeći opravdanje i ako ga ne nađeš- suočavanje sa besmislom, tom vrteškom večitog vraćanja istog postaje svilen gajtan, kvašen suzama kajanja što je život negde popustio i uludo straćen.
Postaje ona kap žuči u več prepunoj čaši. I taj se trenutak podlo i nečujno prikrade, bez ijednog šuma, niti nagoveštaja. Ali, kad se jednom prepoznate sa svojom svešću o besmislenosti bivanja, spasa više nema.

 
Kao što izreče danski kraljević Hamlet:
"Ako bude sad, neće biti posle;
ako ne bude posle, biće sad;
ako neće biti sad,
ipak će biti posle. Biti spreman, to je sve."   Ž. Ž.