GRAD NA SEVERNOM I HLADNOM MORU

Odesa, grad na moru, severnom i hladnom moru…

Zaspao je nekog zaboravljenog proleća i otplovio ka nepostojećem... 

Sakrio se i usamio, ostavljen u svojoj ljutitoj ćutnji i strahu, uzalud moleći smrt da progovori.

Ulice i prolazi su ostavljeni hladnom sećanju na grad zamrlog disanja i nemuštog govora.
 
Kada vetrovi dozvole, tek tada može da se omiriše miris iščezlog proleća, čuje škripa dozvanog  besa i vide nečije ukočene ruke kako mole.
Tu su i siluete s buketima cveća u rukama i prodoran, piskav smeh kako odzvanja zarobljenim trgovima, ulicama, parkovima, dok se miris gareži širi…

 
U Odesi je vreme zaustavljeno nekog proleća, onda kada su i godišnja doba prestala da postoje.
Čuje se samo kako kucaju časovnici koje niko ne može da vidi...
 
To je grad koji je morao da nestane -  kako bi nastavio da živi.

 
P. S. Posvećeno spaljenim pravednicima iz Odese.     Z. M.

"Toliko toga, toliko mnogo... 
Zbog čega nije moglo da se desi... 

U Odesi postoji, kažu, toliko toga na pretek... 
Tek... 
Put nam je dalek do nje i od nje..." - Žaklina Obradović