SEPTEMBAR 1371, POSLE MARICE

Septembar 1371. posle Marice...

"... Zar nismo krenuli na njihovu prestonicu? I? Umesto bilo čega, sada znamo samo za prestono mesto naše smrti, naše propasti i našeg najgoreg i dugog usuda. Da li taj usud, molim te, reci mi, sme da se nazove našom novom prestonicom?...

Gde su sada naš kralj i despot? Prijatelju, pa mi i ne znamo ni gde su ubijeni, niti da li su sahranjeni… Koliko ih je bilo? Činilo se kao da ih je deset puta više od nas. Ona njihova vika  pobila je više naših ljudi nego njihovo oružje... Gde su bile naše straže i gde smo bili ti i ja? Noć nam je jedino pomogla da kao najgore kukavice pobegnemo i ostavimo naše drugove... A zakletva? Da li je i ona pobegla za nama i hoće li nas, onako pogažena, pratiti svuda, kuda god se mi kretali? Tumaraćemo, bežeći od prošlosti, u nadi da nam zaborav bude jedini put... A to se, vidiš, neće desiti. Proganjaće nas ono što se desilo, naprotiv, sve više i više i neće nam nikada dati mira. Nateraće nas da se odreknemo nečega što sada ni u snu ne bismo pomislili da možemo da učinimo. A mi ćemo se odricati, ridati zbog toga, tražeći oproštaj za koji nećemo imati hrabrosti da ga damo. Ipak, naša najgora kazna biće nešto drugo i ličiće nam, naprotiv, na najgoru osudu. Biće gora, činiće nam se, od najgore smrti. Da, dragi brate, prijatelju, nećemo znati da je ta kazna naša, zapravo, najveća nagrada. Neki put ćemo je i gaziti, ne znajući šta radimo... Naslađivaćemo se sopstvenom mučenju i poniženju, misleći da upravo suprotno činimo... I kada, napokon, posle svega, uvidimo šta smo činili i šta smo ponovo dobili, nikakvo olakšanje ili zadovoljstvo nećemo osetiti... Osetićemo samo stid koji će jedino imati hrabrosti i snage da se suoči sa počinjenim delima... 

 
Samo, ne zaboravi nešto: mi ćemo se, posle svega, ipak, vratiti na ono mesto. Jer za nas je, upravo na onoj reci, sve počelo i tu će i da se završi..." Dva viteza, ponižene, poražene i prerano sahranjene vojske su se zagrlila. Nekoliko koraka su išli zajedno. Posle  su se sve više i više udaljavali jedan od drugog. Uz mačeve, za pojasom, nosili su nešto mnogo, mnogo teže... 
Bila je 1371. godina... Septembar, posle Marice...  

"Otići daleko i ne okrenuti se. Ostaviti za sobom ona mučna brda i krvavu reku i - nestati... 
Što dalje od sebe..."   Z. M.