Jedino mi i - samo mi...
Čak i pogled ka nebu može, ponekad, da liči na bespomoćno sagnutu glavu…
Poznato je da su uvek postojali ljudi koji ni za jedno vreme nisu bili poželjni i dobrodošli…
Primeri najvećih od najvećih to potvrđuju.
Njihov pogled u budućnost retko ko je mogao da isprati - sem zavisti ili ljubomore...
Zbog toga su čak i vremena znala da se pobune, preteći poslednjim otkucajima…
Podsećajući tako sve nas, da vreme, što se vidi i što prepoznajemo, nije jedino…
Slično je i danas…
Jedino mi i samo mi, još uvek, oholo mislimo da nije tako… Z .M.
Нема коментара:
Постави коментар