Sećaće ga se, verovatno, po neobičnosti što je i ništavilo bilo u stanju da pokaže sjaj u odnosu na sve ono što mu je bilo suprostavljeno...
I baš takav i jedino takav sjaj biće, kao nekim nepisanim zakonom, predodređen da bude jedini početak, jer će biti ocenjen kao jedino sposoban da nešto ponovo pokrene...
U novostvorenom okruženju, takođe, nekadašnja neistina biće jedino ispravni početak...
A onda će se na sve što se desilo, vremenom, potpuno zaboraviti...
Prijatelju, misliš da ne znam o čemu govorim?
Još uvek ne veruješ da je tako bilo a sumnjičav si i prema onome što sada vidiš?...
"Sećam se neke dece koja su začuđeno gledala kako lutam pločnicima svog velegrada...
A ja sam, čini mi se, samo sanjao...
I baš tog sna, izgleda, ne mogu u potpunosti da se setim..." Z. M.
Нема коментара:
Постави коментар