Ponekad, očekivani događaji ne izazovu očekivane efekte, proteknu daleko bezbolnije od naših bojazni i strahovanja, gotovo mirno.
Isto tako, ponekad, gde ni najmanje ne očekujemo, u času kad se uopšte ne nadamo, iznenadi nas cunami, podignut, tako reći, iz čista mira, bez ijednog vidljivog povoda.
Kao što je neopisivo malo potrebno da se uverimo u sopstvenu hladnoću, neverovatno koliko niz sasvim običnih i uobičajenih, podrazumevajućih ljubaznosti u nama može razgoreti iskricu u plamen.
Te se tako zamrli grad vraća u život, šiban studenim vetrom koji je ledio ulice i odlazak svodi na rutinu, dok iznenađenje kao vijugava, sluzava traka vode koja ističe iz mora, ne provali svom svojom silinom i pokaže osećanja tamo gde im se više nismo nadali. Kao, možda, "Swan song". Labudova pesma, s kojom se lepota dugo oprašta, pre nego što utone u – perje. Ž. Ž.
Нема коментара:
Постави коментар