Slučaj Tomasa Henrija Moreja (1892-1974), američkog naučnika, verovatno, neshvaćenog genija i, zanimljivo, velikog poštovaoca Nikole Tesle, i dan danas izaziva pažnju. Uspeo je, naime, po svedočenju desetine uglednih ljudi, da konvertuje tzv. kosmičku energiju, o kojoj je i Tesla pisao i na kojoj je neumorno radio. Pri svemu tome, sprava je ostajala potpuno hladna a radilo se o 50000 w.
Problem, međutim, nastaje kada Morej odbija da proda patent, ne želeći da ga se domogne neka velika korporacija. Menadžeri i agenti korporacija su ga prosto opsedali ne bi li im, za basnoslovan novac, prodao pravo na izum. Međutim, po nepisanom pravilu, Morej pravi neoprostivu "grešku" – želeo je, naime, da na što jevtiniji način omogući da ceo svet dobije plod njegovog rada. I, naravno, tada nastaju veliki problemi i zapleti.
Naučnik uviđa da mu se jedna po jedna vrata zatvaraju i da ga prijatelji polako napuštaju. FBI, budno nadzirući čitavu situaciju, angažuje za prljave radove, nikog drugog do prvog Morejevog pomoćnika. Za taj posao pomoćnik je , preko odredjenih finansijskih krugova, svakako, odgovarujuće plaćen. Ukratko, pomoćnik, nezadovoljan, navodno, što se proizvod ne prodaje, pokušava da ubije Moreja i tom prilikom uništava deo laboratorije. Morej, koliko god da je znao o čemu se radi i imajući Teslin život pred sobom, ne odustaje već nastavlja rad u mnogo težim uslovima i okolnostima. Time je samo ubrzao već izvestan kraj. Ubrzo potom, u par navrata mu u laboratoriju, sa izmišljenim razlozima i dobro pokrivenim zakonskim paragrafima, upadaju agenti FBI i uništavaju ili odnose sve. Kampanja, preko brižljivo odabranih medija, prikazivala je Moreja kao mentalno obolelu osobu. Bila je to borba Davida i Golijata u kojoj je, ovog puta, pobedio ovaj drugi. Od tog udarca Morej se nikada nije oporavio. Kasnije je, po zgodno osmišljenom principu, u celu priču uključen Sovjetski Savez i time je stavljena tačka na čitav scenario. Morejeva naučna karijera je zapečaćena a njegov život obesmišljen, odnosno, sveden u "poželjne" okvire.
Popularisanje njegovog dela pripalo je, vremenom, njegovim sinovima ali je to sasvim druga i, može se slobodno zaključiti, preparirana i veštački upristojena priča, oslonjena na dolar. G. Z.
Problem, međutim, nastaje kada Morej odbija da proda patent, ne želeći da ga se domogne neka velika korporacija. Menadžeri i agenti korporacija su ga prosto opsedali ne bi li im, za basnoslovan novac, prodao pravo na izum. Međutim, po nepisanom pravilu, Morej pravi neoprostivu "grešku" – želeo je, naime, da na što jevtiniji način omogući da ceo svet dobije plod njegovog rada. I, naravno, tada nastaju veliki problemi i zapleti.
Naučnik uviđa da mu se jedna po jedna vrata zatvaraju i da ga prijatelji polako napuštaju. FBI, budno nadzirući čitavu situaciju, angažuje za prljave radove, nikog drugog do prvog Morejevog pomoćnika. Za taj posao pomoćnik je , preko odredjenih finansijskih krugova, svakako, odgovarujuće plaćen. Ukratko, pomoćnik, nezadovoljan, navodno, što se proizvod ne prodaje, pokušava da ubije Moreja i tom prilikom uništava deo laboratorije. Morej, koliko god da je znao o čemu se radi i imajući Teslin život pred sobom, ne odustaje već nastavlja rad u mnogo težim uslovima i okolnostima. Time je samo ubrzao već izvestan kraj. Ubrzo potom, u par navrata mu u laboratoriju, sa izmišljenim razlozima i dobro pokrivenim zakonskim paragrafima, upadaju agenti FBI i uništavaju ili odnose sve. Kampanja, preko brižljivo odabranih medija, prikazivala je Moreja kao mentalno obolelu osobu. Bila je to borba Davida i Golijata u kojoj je, ovog puta, pobedio ovaj drugi. Od tog udarca Morej se nikada nije oporavio. Kasnije je, po zgodno osmišljenom principu, u celu priču uključen Sovjetski Savez i time je stavljena tačka na čitav scenario. Morejeva naučna karijera je zapečaćena a njegov život obesmišljen, odnosno, sveden u "poželjne" okvire.
Popularisanje njegovog dela pripalo je, vremenom, njegovim sinovima ali je to sasvim druga i, može se slobodno zaključiti, preparirana i veštački upristojena priča, oslonjena na dolar. G. Z.
Нема коментара:
Постави коментар