Ili se i ovo, što čuješ, svede na dosadno i obično pitanje?
Koga bi ti to da prevariš?
U ime ispraznih i lažnih daljina bi da se okružiš nepostojećim visinama?
Kuda ideš, zašto žuriš i na šta ciljaš?
Da se, možda, podsetiš na to šta je strah?
Da ponovo saznaš šta je prava mržnja?
Ili da se nepoznatom ćutnjom okružiiš?
Istom onom kojom će, kada dođe trenutak, da ti bude objašnjeno da je i to malo za samoću koja ti je odavno lukavo namenjena.
"Ovo je najlepše vreme, ne treba ništa da te brine...
Sve se okreće, sve je na tvojoj strani i ničega nema da te plaši...
Pogledaj napred, pogledaj pozadi...
Ptice ti krilima mašu, cveće te mirisom zove...
Zaboravi na juče i ne misli na sutra...
Nikoga nema, samo ti, prekrasno jutro, divan dan i - nadolazeća noć...
Šta misliš, šta bi trebalo da učiniš?" Z. M.
Нема коментара:
Постави коментар