LJUDI U KUĆAMA BEZ KNJIGA

Besplatan savet: čuvaj se ljudi koji žive u kućama bez knjiga.
I još jedan: svaki čovek liči na prostor u kojem živi.

Bezbroj puta sam se iznenadila i promenila mišljenje o čoveku u čiji sam stan (ili sobu) ušla – posle toga.
Ima ljudi koji svoje tajne kriju u stvarima sobe. Recimo bibilioteku. Veš…Iznenade da promenite mišljenje o njima. Imaju intimu. Makar u naslovima. Jer, oni skiciraju svog stanara.
Ima ljudi čije su sobe (stanovi) velelepni, ali prazni. Nijedne knjige, ploče, diska, ničeg ličnog. Čemu im onda soba, da se čovek zapita. Ne znaju ni sami. Da prozuje u toku dana, odvrnu LCD ili plazma ekran u veličini zida, ostave pepeljaru punu opušaka, tanjir i odlepršaju, očigledno, neznano kuda.
Ima svedenih prostora sa prozorom, krevetom, kaktusom, muškatlom ili nekom prijateljskom cvetnicom u saksiji i mnoštvom knjiga, koje bi radije, kao svoju golotinju, da sakriju nečim. I ako probate da zavirite iza domaćinovih leđa, saznate o njemu više nego što ste godinama znali…

Sklona sam sudu da je svaki čovek onakav kakva mu je soba.
Ona soba u kojoj spava i provodi najviše vremena sam kad je u kući. Ili kutak, onaj skriveni intimni radni kutak. Makar i samo sto sa kompjuterom. Ili samo kompjuter u ova nova vremena. Draga slika na desktopu. Neka boja. Neki fajl…bilo šta intimno što ga odaje. Zato je velika stvar kad te neko pozove u svoju sobu ili primi u svoje svetilište-makar ono značilo da pred tobom otvori onaj desktop.

Neizmerno se uplašim kuća bez knjiga, možda makar i bez porodičnih fotografija. Predostrožna sam prema osobama u čijem stanu zateknem samo školske udžbenike, u kojoj se ne može naći papir i olovka. Naježim se od stanara kuća u kojima se čita samo dnevna štampa.
Soba, ma koliko tendenciozno nameštena da ne otkriva svog stanara, neizbežno ga odaje. Ona govori o njegovim navikama, bahatosti, ljubavima – sve što je potrebno za kroki družbenika. Ž. Ž.