U jednom trenutku, u isto vreme, Parizom su zazvonila crkvena zvona. Bio je to znak koji na koji se godinama čekalo. Pokolj je mogao da počne…
Francuska je u drugoj polovini šesnaestog veka bila poprište ogorčenog sukoba između katolika i hugenota (protestanata). Hugenote su podržavali nemački protestantski kneževi i kraljica Elizabeta Engleska. Sa druge strane, katolike su podržavali svi ostali. Glavni akteri sukoba bili su admiral Kolinji i Anri Navarski sa hugenotske strane, a sa katoličke najistaknutiji su bili Katarina Mediči, kraljica majka, Anri od Giza i kralj Šarl IX, Katarinin sin.
Godina je 1572. Za osamnaesti avgust zakazana je, za te prilike, bez presedana svadba između Anrija, kralja od Navare i Margarete od Valoa, sestre francuskog kralja. Venčanje hugenota i katolkinje. Na sve načine se moralo prestati sa neprijateljstvima, a brak je bio idealno rešenje.
Samo venčanje je odstupalo od uobičajenog, obzirom na razliku u veri, što je parisko stanovništvo propratilo glasnim žamorom. Sa druge strane najmoćniji ljudi tadašnje Francuske, nisu štedeli reči prijateljstva. Kao da je decenijski sukob potpuno zaboravljen. Balovi, zabave i zajedničke šetnje dojučerašnjih neprijatelja, upotpunjavali su novonastalu idilu i državničku mudrost.
U takvoj atmosferi prošla su četiri dana a da se ništa nije dogodilo. Ipak, bio je to varljivi mir. Admiralu Kolinjiju su stalno stizale poruke da se nešto veoma loše sprema i da je potrebno u najskorije vreme da napusti prestonicu. Kako je verovao na kraljevu datu reč da mu se ništa neće dogoditi, on je samo odmahivao rukom u znak neslaganja. Prevario se.
Posle samo nekoliko sati od poslednje opomene, na njega je pokušan atentat i tom prilikom je ranjen u ruku. Uzrujani i besni hugenoti su tražili pravdu i zahtevali su da se uhvati i kazni krivac.
Inače, optužen je Anri Giz, mladi i revnosni katolik. Metak je, naime, došao iz njegove kuće. Anri Giz, pripadnik stare plemićke porodice, navodno potomak Merovinga, bio je najpopularniji katolički vođa i nesuđeni kralj Pariza. Izmedju njega i Kolinjija je postojao stari sukob zbog nerazjašnjenog ubistva Anrijevog oca. Kolinji je takve optužbe uvek sa gnušanjem odbacivao i, s obzirom na karakter, vredelo bi mu verovati. Očigledno je da Anri Giz nije tako mislio.
Ubrzo posle atentata, ranjenog admirala su posetili kraljica majka i kralj. Kralj je pružio uveravanja Kolinjiju da će kazniti krivce i da će sve učiniti da zaštiti, kako je govorio, dragog prijatelja. Katarina Mediči je, bar javno, u svemu podržala sina…
Atentat na admirala je bio drugi čin krvave drame koja je u istorijiski poznata kao „Vartolomejska noć“. Svadba između Margarete i Anrija od Navare bio je prvi čin, poznat kao „krvava svadba“. Pokolj koji će uslediti biće treči, završni čin.
Pariz je 22. avgusta 1572. ličio na uzburkani okean – preteći pogledi puni mržnje vladali su ulicama Pariza.
U medjuvremenu, pokrenula se moćna Katolička liga. U pozadini su se odvijale završne pripreme za predstojeće događaje.Trenutno pritajeni Kralj Pariza (Anri od Giza) mogao je da računa na apsolitnu odanost oko šezdeset hiljada naoružanih građana čije je najjače oružje bio verski fanatizam. Iza Giza su, inače, bili najodlučniji i najsposobniji predstavnici katoličke crkve – jezuiti.
Ne zna se pouzdano kakva je uloga u svemu bila kralja i Katarine Mediči. Lukava Firentinka je, verovatno, znala za sve pripreme i može se reći da ih je potpomagala. Sam kralj, ukoliko i nije imao nikakvog udela u atentatu, verovatno se kasnije opredelio za jaču i moćniju stranu. Nekoliko sati pre početka svega, u Luvru je, naime, održan tajni katolički sastanak na kojem je bio sam Giz.
Na drugoj strani, hugenoti su gubili vreme na prazne i jalove razgovore. Jedni su Kolinjiju predlagali napad na Luvr i otmicu kralja a drugi, malobrojniji, potpuno povlačenje iz uzavrelog Pariza. Kolinji je, međutim, i dalje verovao kralju i sve predloge je odbio.
…U jednom trenutku (24. avgust), u isto vreme, Parizom su zazvonila crkvena zvona. Bio je to znak koji se, u stvari, godinama čekao.
Vojvoda od Giza dobio je zadatak da završi sa Kolinjijem. Zadatak je revnosno izvršio, ostavivši iza sebe stotine pobijenih protivnika. Iskasapljeno Kolinjijevo telo obešeno je ispod mosta sa čačkalicom u ustima.
U isto vreme, pokolj se vršio po kućama koje su prethodno obeležene znakom krsta. Bunovni hugenoti, uhvaćeni bukvalno na spavanju, nisu imali nikakve šanse da prežive.
U samom Luvru, kada se pokolj već privodio kraju, pred kralja je doveden Anri od Navare. "MISA, SMRT ILI BASTILJA?", bilo je jedino pitanje koje mu je upućeno. Anri je mudro i pronicljivo odabrao misu i time sebi spasao život.
Posledice pokolja su bile strašne. Samo u Parizu, u roku od par sati, ubijeno je preko deset hiljada hugenota. Kada se pogrom proširio na celu Francusku, broj žrtava se popeo na sto hiljada. Manastiri i crkve širom katoličke Evrope su zvonjavom slavili pokolj. Sam papa je rekao da odavno nije čuo tako radosnu vest.
Zanimljivo je, na kraju reći, šta se dogodilo kasnije sa glavnim akterima. Kralj Šarl IX, umro je posle dve godine od tuberkuloze. Imao je svega 26 godina. Anri Giz, kralj Pariza, ubijen je po naređenju Anrija III, Šarlovog brata, 1588. godine. Te godine je umrla i Katarina Mediči. Srećom po nju, nije doživela ubistvo Anrija III, njenog sina ljubimca, koga je ubio jedan katolički fanatik. Bila je to, naime, osveta za Gizovu smrt.
Na presto je stupio Anri od Navare, najsposobniji i najpronicljiviji od svih – začetnik dinastije Burbon. Ubijen je 1610. kao kralj Anri IV. Ubistvo je izvršio katolički fanatik Ravajak. Nalogodavci, ukoliko ih je bilo, nikada nisu otkriveni. Z. M.
Нема коментара:
Постави коментар