ČOVEK PREDGLOBALISTIČKOG DOBA

U palanačkom mentalitetu, preglobalističkog doba, reč čovek podrazumevala je izvesne, vremenu i modi podložne osobine: da je uspešan, što se takođe odnosilo na određeni stepen školovanosti, potom sticanja titule i(li) zvanja, zauzimanja mesta u društvenoj hijerarhiji, a na privatnom planu-porodica,poželjno lepuškasta žena i slatka sitna dečica, kuća, kola…, omiljen, snalažljiv i tome slično.

Pravi majstor bio je onaj ko je "rastao" sa svojom takozvanom društvenom zajednicom, koja će posle nekoliko decenija prerasti u "okruženje". Ko je, tačnije rečeno, uprkos promenama, uspevao da ih prati, doraste im ili ih čak i nameće – posebno su to umele javne ličnosti koje su od sebe za života i karijere umele da naprave kult. Takvi su mnogo starije starili i duže se od svih drugih i ostalih održavali. Ako su pri tome uspevali da održe iluziju, znali su čak i da umru nezaboravljeni i nekako, kako se govorilo, "in". Retko, ali moguće.
Vrlo neznatnim promenama, ali suštinskim i nijansama od značaja, naredni period ustoličio je uspešnost po svaku cenu kao ideal i granicu između smrtnika i "besmrtnika". U tom vremenu, podazumevalo se da zalaženjem u određene godine, samo vreme arhivira ljude, i to vrlo iskusne, zrele i stručnjake u naponu stvaralačke moći. Osuđene takoreći tehnički na staro gvožđe. Ešalon bivših, na pravdi Boga. Mlade ili barem u najboljim godinama, najproduktivnije u prethodnom dobu.

Tehnički kriterijumi koji "uspešnost" mere prisustvom na poželjnim mestima: u blizini političara ili finansijskih moćnika, na događajima i partijima, u salonima, teretanama i saunama u kojima se sudaraju ili viđaju "zverke" pretvorili su živote miliona u pravi pakao i psihozu. Ko to sebi ne može da dozvoli, ko to neće ili nije u stanju da prati ritam, stampedo "ljudi iz senke", smatraju se izolovanim, autističnim individuama sa retardacijom. Takvima u "njihovom" palanačko-globalnom sistemu nema mesta. Oni su parafom otpisani. Jedna je reč presudila. Nemaju "ambicija" za trku u spektaklu "Konje ubijaju, zar ne?" Ovaj novi ima svoje izanđale zvezde i mornare, samo su oni prerušeni u moderne i ležerne japije takozvanog poslovnog sveta-bez centa u celom odelu i svih 38 džepova!

"Bivši ljudi" predglobalističke palanke i planete koju zovu "selo" jesu svi oni drugačiji, otpisani zato što su drugačiji. Ovi što parafiraju "upotrebljive" i "mrtve" bi se kao Kajafa odrekli i Hrista i osudili ga na raspeće, oni bi ponovo kao atinski sudija Anit otrovali Sokrata i kao Neron skratili Seneku za glavu. Sudije i ubice su tada imale ime, danas je to neuki, priprosti i priučeni puk koji umišlja da vlada onima koje je otpisao, a čiji je rob u stvari.  Ž. Ž.