Ko su oni?
Obični zaljubljenici prevare, pohlepe i manipulacije ili, možda, zanesenjaci i nabeđeni misionari "jedine" istine?
Možda i jedno i drugo, jer je sada sve moguće...
A oni se, očigledno, upinju da uvek budu „sve“ i da im, podrazumeva se, uvek pripadne „sve“. Kao tvorci uspešnih, neuspešnih, izmišljenih, neizmišljenih, doteranih, nedoteranih proročanstava... Zar je, uopšte, na kraju krajeva, važno kakvih?
Koliko ih prilagođavaju sebi ili, možda još više, koliko, možda, sebe prilagođavaju njima?
Koliko novih smišljaju, takođe?
Da li čekaju, eventualno, neku drugu priliku za neko novo i bolje „snoviđenje ili otkrovenje“?
Zaljubljenici su i u sve tajnovito, nepoznato, kultno, obredno i, stoga, poznavaoci, a kako drugačije, svih rešenja ovozemaljskog i onozemaljskog života…
Da, kako god je moguće, samo njihovo traje i da ne priznaju slučaj jer i njega, sa ponosom to smatraju, smišljaju i proizvode, prilagođavajući ga tako svojim pravilima…
Iz „brige“ prema budućnosti su stvorili i stvaraju mase prezrenih i nedostojnih stanovnika zeleno-plave planete. Nevredni, vredni, dostojni, nedostojni, prezreni, neprezreni - sve im je to svejedno i identično ukoliko se postiže neki, ko zna kako i zašto, zamišljeni cilj. Uvek, dakle, prema potrebi svog "misionarskog" pogleda.
Da li, posle svega, veruju u Boga?
Da li veruju bilo kome i da li veruju u bilo šta? Koliko za njih, prema svemu, vredi život, sem da liči na zabavu iz najeftinijeg komjuterskog programa?
Da li, uopšte, bilo šta osećaju?
Zašto, na kraju krajeva, uživaju u tuđoj zbunjenosti i neznanju?
Zašto se, isto tako, najbolje pronalaze u tuđoj nesreći i savitljivosti?
Da li, možda, stanuju u katakombama, oponašajući stare hrišćane ili žive u nekim sličnim („dubinskim“) građevinama i nadgledaju svet iz te, po njima, sigurne i pristojne udaljenosti?
Vanvremenski tumači svih smerova tajne i javne istorije i svega što se kreće u priči koju sami, tako pretenciozno misle, stvaraju i ispisuju.
Posebno odabrani i izabrani tumači, dabome. Posebnost takvog tipa je, izgleda, karakteristika sveznalica, čuvara sklepanih tajni, poznavalaca svakog daška pređene prošlosti… Prilagođene, svakako, svojim potrebama, pogledima, uverenju - uvek i u svakoj prilici.
Sve u svrhu početka svih početaka i kraja svih krajeva, koji, ipak, kada se sve ogoli, donosi miris ustajalog novca i obuđavele moći…
"Oni" koji su fanatici do najciničnije sekte, sektaši do nepojmljivog fanatizma, nikada, pritom, ne zaboravljaju na otkrivene i neotkrivene resurse - u bilo kom obliku.
Oni su i lice od, skoro, bezbroj glava koje uživa da tumači svoje i univerzalne, navodne, istine.
Uvek su, takođe, pored njih "značajni" mislioci, mistici, nevernici i vernici, oponenti i neoponenti, dobri i manje dobri…
Kod njih je lažna dilema između dobra i zla. Možda ni ovo napisano nije ni približno tačno, jer šta, uopšte, kada se o takvima radi, može da bude tačno?
Da li su, zašto da ne, "izuzetnici", koji sebi daju za pravo da prosvetle ili, moguće, osvetle put koji je pred bilo kojim stanovnikom Zemlje?
Da li su u pitanju, sa druge strane, i to je čest slučaj preduge istorije, obični fantasti koji su, posle svega, kako bi umirili sopstvenu savest, poverovali u svoju „misiju“?
Ili, možda, da li su „naštancanovana“ grupa zaluđenika koja je, pukim slučajem, sebi dodelila moć?
Da li su, isto tako, jer kod takvih je sve moguće, čuvari tzv. Božjeg plana? Možda piju i kafu s Bogom?
Ništa, po svemu sudeći, nije isključeno. Sem, ukoliko ih neko, napokon, kada dođe vreme - ne
isključi... Z. M.
Нема коментара:
Постави коментар