"Bog me je naučio da sastavljam tajne“ – monah Avelj.
Vasilije Vasiljev se rodio u kmetovskoj porodici 1757. godine, u vreme vladavine Katarine Velike . Bistri seljački sin je naučio i da čita i da piše, što je za ono vreme bila velika retkost. Izučio je stolarski zanat i bavio se u najranijoj mladosti brodogradnjom. Ipak, mimo roditeljske želje, posle teške bolesti koju je jedva savladao, odlazi u manastir gde se zamonašuje kao monah Adam (1785). Tada, zapravo, počinje neobičan put ovog neobičnog čoveka. Posle dve godine provedene u manastiru sanja neobičan san u kome ga dva anđela obaveštavaju da će od tog trenutka moći da proriče – kako odabranim pojedincima tako i svima ostalima. Napisao je ubrzo jednu knjigu proročanstava i pokazao je starešini manastira. Knjiga je odmah prosleđena do gubernatora oblasti i monah Adam je za kratko vreme dopao zatvora. Razlog – predvideo je dan kada će carica Katarina da umre. Carica se razbesnela kada je videla knjigu i dala je da se ona zapečati i čuva pod „katancem“
Posle samo nekoliko meseci, međutim, Katarina zaista umire, baš na onaj dan kako je monah i prorekao. Na presto dolazi car Pavle koji oslobađa Adama iz zatvora i ukazuje mu počasti. Međutim, ubrzo ga i on šalje u zatvor jer je i on dobio knjigu „na poklon“ u kojoj je rečeno kako i kada će da bude ubijen.
Sve se veoma slično ponovilo. I tada se obistinilo monahovo proricanje, jer je car ubijen na identičan način kako je u knjizi i bilo zapisano. Ipak, knjigu koju je dobio pre svog nesrećnog završetka, car daje da se čuva u najstrožoj tajnosti i da se otvori 100 godina posle njegove smrti.
Iz zatvora ga, međutim, oslobađa naslednik prestola Aleksandar, koji se takođe zainteresovao za čudnog monaha. Međutim, ubrzo se Avelj (u međuvremenu je promenio ime) opet našao u tamnici, jer je napisao da će Francuzi zapaliti Moskvu…
Car je, ne treba to posebno isticati, Avelja poslao u tamnicu, rekavši da će tu ostati sve dok se ne obistine proročanstva, verovatno sumnjajući u istinitost proricanja. Međutim, pošto je i to pogodio, Aleksandar ga, posle nekoliko godina tamnovanja (1813), pušta iz zatvora.
Nakon oslobođenja Avelj godinama obilazi manastire i putuje po Rusiji. Sve do trenutka kada ga u tamnicu šalje car Nikolaj I, sin i naslednik Aleksandrov. Tu je i završio svoj život (1841). Inače, monah Avelj ukupno je, za svoga života, proveo 21. godinu u zatvoru. Nikada se nije primetilo da je nekome zbog toga nešto zamerao…
Knjige koje je monah pisao, na žalost, nisu sačuvane. Ostali su samo neki fragmenti…
Možda je zanimljiv podatak kada je car Nikolaj II pred dvorjanima pročitao zapečaćenu knjigu (onu koju je car Pavle ostavio). Očevici su rekli da je car prebledeo i da je naredio da se knjiga posle toga uništi…
Čitav život monaha Avelja je dugo bio pod najstrožom zabranom i cenzurom. Reči koje je pisao su prevazilazile duh bilo kog vremena i svojom istinitošću su razoružavale svakoga. Pa ma kako istina bila neprijatna ili surova…
Neobični dečak Vasilije proživeo je jedan od najneobičnijih života. Nikakvo bogatstvo ili slava ga nisu zanimali. Njegovo je bilo da prenese ono šta je napisao u svojim knjigama. Po cenu i samog života. Tako je i činio…
P. S. Monaha Avelja porede sa Nostradamusom. Čak ga tako i nazivaju. Ipak, postoji velika razlika. Avelj je do detalja opisivao događaje vezane za konkretne ličnosti. Nije pisao u „šiframa“, kao što je to radio Nostradamus. Njegova proročanstva nisu izazivala nedoumice… Z. M.
Нема коментара:
Постави коментар