VERUJETE LI BESMRTNOJ MAŠINI?

Verujete li besmrtnoj ručnoj mašini? Mašini, čiji se delovi, koliko za nju znate, ne habaju, troše, te nema potrebe da se menjaju. Mašini koju izbacuju iz proizvodnje zato što je besmrtna, a treba da se kvari, troši, zameni novom. I sve je teže naći, ali više volite takvu, makar i polovnu, već korišćenu i kao novu, od stvarno novih u fabričkoj ambalaži.

Alati, automobili, čak i televizori lampaši, dobri su primeri.
(O)Lako (i dugotrajno) nametana potreba za "lakšim" životom, potrebama koje će se zadovoljavati pritiskom na dugme ili jednostavno na dodir, touch, stvorila je novu generaciju proizvoda koji postaju neophodni, sinonim doba - "3 in 1", statusne simbole "moderne". To više nisu kreativna dela individualaca, već visokoindustrijski predmeti, isključivo upotrebni, što savršenije, mulltifunkcionalnije primene. Ajfon, na primer.

"Proizvodi" koje kao da je na našu planetu poslala neka vanzemaljska, tehnološki daleko savršenija civilizacija od naše.
I čovek koji ih koristi se promenio s njima.
To je "savremeni" čovek. On ne popravlja stvari koje koristi, ne voli ih zbog njih samih, ne poseduje unikatni primerak. Jednostavno ih koristi, i menja usavršenijim modelom bez ikakvog sentimenta. Rade brže i jednostavnije, i to je njegov razlog. Ukoliko tvrdokorno ostaje veran jednom, iz nekog čak i njemu nepoznatog razloga, ne mora biti draga uspomena, izaziva pozornost kao nekakav novovekovni čudak.
Šta se dogodilo sa čovekom današnjice?
On bespogovorno mora biti u trendu, in.
On mora biti u toku sa promenama i okružiti se poslednjim modelima ukoliko želi da bude i ostane "neko". Ono što jeste daje mu što bolji auto, stan, položaj, partnerka "po meri", plata koju prima,  a kojoj ne priliči "tamo neka staromodna i nostalgična" falinka u besprekornom imidžu. Sem ako nije "alfa" i diktira trendove. Ponekad retro. Samo ako je u modi. Nimalo nije lako izdržati takav i toliki pritisak.

Promenila se i njegova svest. Promenila su se njegova shvatanja. Pod teretom nametnuih pravila "liberalnog doba", on ne sme da posrće ili, ne daj Bože, pokaže svoje neslaganje. On nema pravo na stav. On je samo deo većine. Vladajuće većine, koja je propisala pravila, pa i pravila "slobode", nove protokole.
Hteo ne hteo, da bi postojao, mora da pristane i uvek iznova nadogradjuje zastareli softver. Ažuriranje postaje obaveza opstanka.
U ovom kontekstu se baviti pojmovima kao što su vrednosti, moral, vreme - kada se sve može izbrisati i poništiti - nalikuje lečenju nazeba hemoterapijom.
Zastareli softver se jednim dodirom ažurira, uskomešani čovek, sklon pobuni resetuje i - opet je sve u najboljem redu u najboljem od svih mogućih svetova.
Zar ne?
Ž. Ž.